Opštinske novine
1*
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
Стр. 39
али чије би подмиривање изазвало нове терете за грађане, нове дугове. Али зато из оних редовних срестава чињени су сви напори да се постигне што већи резултат, са што мање ангажовања сретстава Општине; рађено је наинтензивније и на материјалном, културном и естетском уздизању Београда. Ми смо наш рад завршили, ви сада имате да га наставите. Али без повреде окромности, смем да изјавим отворено: са овога места које сам са пуно љубави, самопрегоревања и части заузимао, силазим свестан да сам своју дужност вршио најсавесније, да никада и ни једног.тренутка нисам изгубио из вида идеал социјалне нравде и љубави за све грађане, за све радове и све крајеве Београда. Гесло целога мога рада било је радити предано и несебично за добро Београда и Београђана. Одлазим задовољан као војеик са фронта, свестан да сам радио по свом најбољем умењу и схватању, и да ми никад оно ш,то је за Београд, његову будућност било добро, није било тешко. Ја благодарим члановима Суда и већницима као искреним сарадницима и нека буду уверени да наш рад није остао без резултата и то добрих. Благодарим најсрдачније свима општинским чиновницима и службеницима шго су и они својим савесним и марљивим вршењем дужности допринели у знатној мери остварењу нашега програма комуналне политике. На растанку нека наша срца буду испуњена једном великом захвалношћу Покојном Краљу Александру Ујединитељу, нека му и сада узвикнемо: Слава Му! Као што смо служили увек верно и непоколебљиво Краља и отаџбину, ми и сада остајемо верни и непоколебљиво одани Краљу Петру II. Нека наш узвик и при растанку са Општијном буде као и онда кад смо примили дужност. Живео Краљ Петар II. Живела Југославија. Живео Београд и Београђани." Говор г. Петровића често је прекидан узвицима Блаженопочившем Краљу Александру I Ујединитељу и Краљу Петру II. За -овим је г. Петровић уступио претседничко место г. Влади Илићу, који је одржао овај говор: „Господине Претседниче, ја Вам срдачно захваљујем на изговореним .речима и жељама упућеним мени, као вашем наследнику, и новој господи градским већницима. Ви сте одиста показали свима Београђанима а пре свега нама који примамо од Вас и од досадашњих градских већника ову нашу драгу Општину, колико треба улагати љубави и добре воље за напредак и благостање Бео-
града, и зато Вам Београд, а са Београдом и сви ми овде присутни морамо бити захвални. Пре почетка сваког нашег рада упутимо наше топле молитве Богу за покој и мир души Највећег сина наше земље, првог грађанина наше Престонице кога нам злочиначка рука отрже — Нашега Блаженопочившег Краља Александра I Ујединитеља (сви градски већници устају и кличу: Слава му!). Нека неколико тренутака ћутања у овоме дому преставништва Београда потврде још једном сву величину бола и уцвељености престонице за љубљеним Краљем, -чији ће нам завет свагда лебдети пред очима. Чуваћемо Југославију! (Градски већници устајањем и ћутањем одају пошту Блаженопочившем Краљу). У погледу конкретнога и детаљнога програма нашега будућега рада за сада је немогуће ишта рећи, односно све што би се рекло било би површно, било би недовољно основано. Пре сваког програма мора се прво објективно установити стање у коме се наша Општине, њени разгранати послови и њена многобројна предузећа налазе; затим треба јасно поставити проблеме који траже своје решење, па се тек онда може установити програм рада, а то значи решења постављених проблема и прионути њиховоме извођењу. То је по моме мишљењу а и по моме досадашњем искуству једини пут који води успеху. Њему се може на први поглед замерити само једно да је дуг. Међутим, ми ћемо се потрудити, у томе ћемо и успети да га знатно скратимо. Ми ћемо одмах прионути послу и ми се надамо да ћемо га, поред све његове замашности и сложености што брже свршити. Овај мој оптимизам има свог реалног основа. Наше ново градско веће даје ми за то пуно разлога. У њему се налазе не само већници који су већ раније заузимали исте положаје, него и личности које су заузимале највише положаје у овој Општини, а који као такви одлично познају не само нашу Општину и њене проблеме, него и целокупну комуналну политику. Што се тиче господе који су сада први пут већници града Београда за њих сам увереи да имају и љубави и добре воље за иосао који их чека, и да ће и они такође бити моји одлични сарадници V изграђивању лепше будућности наше престонице, која је главни привредни и културни центар. Затим ја желим да најинтимније сарађујем са нашим коморама сто свима питањима наше комуналне политике, а у првоме реду по привредним питањима подразумевајући овде и питања општинских финансија и општинских предузећа. Јер и ми се морамо руководити оним једино исправним принципом