Opštinske novine

* БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 91

који кроз своје повлашћене позициЈе утичу на општу физиономију градске општине. Отуда се не може ни очекиваги, да се у садашшој индивидуалистичкој економској ситуацији добију идеално склопљени градски буџетг:, који би визирали једино и искључиво осноп>е иктересе друштвене целине, нарочито њеног мајоритетног дела. Али се паметним прегнућима и једних и других одлучујућих елејмената — и оних који запенушено бране своје класне интересе и оних који се уздижу бар донекле над интересима своје класе — може да нађе пут, да се у буџете градских општина унесу бар оне позиције, које су у овим критичким данима соци]ално-правичније кад се већ не сме поми шљати на какву радикалнију меру у спа' - авању економски уздрманих редова... Најидеалнији су они градски буџети, којима су и приходи и расходи социјални и продуктивни. У схеми такав би буџет градских прихода изгледао отприлике овако: 1)- бруто приходи од општ. предузећа 50—60% 2) приходи од општ. имања и установа 10-18°/о 3) од непосредних прогресивних пореза свих врста 20—35% 4) од трошарине на луксуз и на предмете који нису намењени привреди, култури и животним намирницама за радне масе грађана 5—З а /о 5) од такса свих врста и разних ванредних прихода 10—15% 6) од држ. дотација и субвенција 5—15'Уо Разуме се, да је ова схема чисто теоретска, јер су градјски буџети прлхода, као и расхода, у ствари финансиски изражај оних класних интереса и економских тенденција које у даном моменту владају општином, или — што је за данашњицу, можда, још тачнија — комунални градски буџети су економска резултанта изукрштаних интгреса клаоа и група, које се кроз Градску муниципију боре за своју превласт или егзистенцију. Тако је према догматичном материјалистичком схватању социјалних борби. Уствари у животу се то не дешава увек потпуно прецџзно, ма да је свуда овај материјалистички моменат прег судан. Да није то увек тако прецизно најбољи је доказ баш то, што би, према социјалној структури великих југословенских градова, а на првом месту Београда — градски буџети, односно финансиска комунална политика њихова имала да се води у границдма које су обележене жељама грађанске већине; а та је већина у нашим великим градовима (са Београдом на челу) састављена од преимућствено радног елемената, од малих људи у економском смислу те речи... — Шта би из тога требало да изађе? Да би се социјално-

комунална финансиска политика на пр. Београдске општине имала да води у интенцијама оних 200.000 економски слабих грађана, који претстављају не гро Београда, него њешву апсолутну већину од преко 92°/о!... — Међутим, не само да се у већини наших градова таква комунална финансиска политика не води, него су они уопште бескрајно далеко од ње и таквог схватања!...

* * *

Према подацима, које систематски сређује управа Савеза градова Краљевине Југославије и подацима, исто тако стручно сређеним и мунициозно савесним Буџетског одељења Министарства финаноија, пружићемо једну сумарну анализу прихода наших градова, задржавајући се детаљније — као и код већ извршене анализе расхода — само на градовима са преко 20.000 становника. Приходи градских општина у 1933 години износили су укупно 1.267,954.681 дин. према 1.309,549.186 дин., колико су приходи градских општииа износили у 1932 г. Приходи наших градских општина у сталном су опадању. То је факат са којим се мора рачунати, У 1933 год. они су опали са 41.594,505. дин. а у 1934 год. — према приближно прикупљеним подацима отправништва послова Савеза градова — та је сума још изразитије порасла. Иарочито су у опадању приходи наших бановинских и централних градоза, где се пролетаризација малог грађанина врши у све снажнијем замаху... А. Београд и девет бановинских градова Да би могли да пружимо прегледнију анализу прихода наших градова, технички ћемо поделити тај приказ на три одељка: Београд и девет бановинских градова; остали градови са преко 20.000 становника и сви градови у групама, по бановинама (без Београда и централних, бановинских седишта, које смо потпуно издвојили у прву групу). Остварени приходи Београдске са општинама девет бановинских градова, износили су укупно:

године: 1931 1932 1933

сума: 1,036.801,062,-дин. 881.017,897,- дин. 850.475,142,— дин.

У детаљној анализи, остварени приходи наших десет централних градова у 1933 години могли би се анализирати на следеће изворне облике: (табела бр. 1.)