Opštinske novine

Стр. 96

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

поред тако ледог успеха, сва та предузећа још нису дала свој пун одговарајући капацитет. Када се од стране управа градских општина буде показала још већа пажња за што бољом рационализацијом тих предузећа, а нарочито трамвајског саобраћаја и електричног осветљења, она ће пружити кудикамо веће резултате, који могу да се у погледу прихода пењу до преко 75°/о од свих градских прихода. Привредна предузећа наших 10 главних градова дала су у 1933 години укупно 344,588.497,— динара, односно 40,6% од свих градских прихода. У 1933 години према 1932 години показала су пораст прихода за укупно 13,560.914,— динара (у 1932 години износио је укупан приход 331,027.583,— динара или 37,6 °/о од свих прихода). Преостала готовина, дуговани и остали разни и непредвиђени приходи изнели су укупно код 10 главних градова у 1933 години 78,509.889,— динара. Од тога веће суме преостале готовине из прошле године биле су у општини Загребачкој (12,954.943,— динара,) Новог Сада (11,281.252,— динара) Љубљане (3,018.133,— динара) итд. Непредвиђени приходи исто тако дали су веће суме Новом Саду (17,384.113,— динара) Загребу (10,998.501, — динара), итд. Наплата дугованих прихода из ранијих година дала је централним градовима 11,201.574,— динара. Тај принос од дугованих прихода стално је у опадању: 1931 године износио је 25,822.150,— динара (2,5% од свих прихода), у 1932 години 20,133.576,динара (2,3%), да би 1933 године пао на 11,201.574,— динара (1,3% од свих прихода) Нпр. док је Београдска општина у 1931 години наплатила тог дуговног прихода из ранијих година у суми од 13,829.258,— динара, дотле је у 1933 години наплатила дугованог прихода свега за 876.025,— динара. Та све мања могућност наплаћивања дугованих прихода потпуно је разумљива последица тешке економске кризе, под којом се нал.ази привредни живот наших централних градова... Као што смо_ већ подвукли, приходи општина Београда и 9 бановинских градова изнели су у 1933 годину укупно 850,475.142,динара односно за — 3,5 °/о просечно мање него у 1932 години. Највеће смањење прихода, односно снижавање буџета, показало је Скопље (— 40%); Цетиње (— 17,1%); Сплит (15,6°/о); Сарајево (— 13,4о/о); Београд (—3,9%) Ниш (— 3,6%); УБубљана (— 1,9%). Пораст прихода имали су у 1933 години према 1932 години Бања Лука (-ј- 38,7 о/о); Нови Сад (4" 14,9%); и Загреб (-|- 0,6%). Уку^но оптерећење једног становника Београда и 9 бановинских градова са свима самоуправним дажбинама износило је у 1933 години 448,71 дин. према 534,34 дин. у 1931 години; што значи да олакшање износи 8,39%.

Б. Остали градови са преко 20.000 становника У табели бр. 2 пружамо анализу прихода петнаест наших већих градова (у већини са преко 20.000 становника). Из табеле бр. II нарочито се уочава процентуално висок износ прихода од приреза у Панчеву, Сенти и Великој Кикинди, где се он креће и преко 50% од свих градских прихода. Исто тако приход од трошарине односи огроман проценат код Битоља (65,3% од свих прихода). Проценат прихода од трошарине знатан је и код Осијека (22,6% сзих прихода) и Мостара (34,3%) итд. Таксе су најснажније развијене код Марибора, Крагујевца, Осијека, Суботице итд. У овој другој групи градова у 1933 години једино што су закључили зајмове Марибор (25,000.000 динара), Сушак (13,148.149,динара и Шибеник (2,700.000.— динара). Још у првом делу ове студије подвукли смо да смо присталице комуналних зајмова: градске су општине у толико више дорасле својим кулгурним и социјалним задатцима у колико су еластичније и способније да се користе дугорочним инвестиционим зајмовима. А данас инвестициони зајмови за спровођење јавних рацова играју једну огромну социјалну улогу у запославању незапослених фаланги радиог грађанства. Међутим, већина наших градова не само што не уводи неопходни систем јавних радова, него су уопште из својих буџета брисали и позиције за инвестиције! Приходи од општинских имања представљају озбиљнију позицију код Вршца, Марибора, Осијека, Сенте и Суботице. Приходи од градских муниципализираних предузећа уочавају се по своме проценту код Вршца, Дубровника, Карловца, Крагујевца, Марибора, Осијека, Сомбора, Мостара, Сушака итд. итд. Изразитији пораст укупних прихода у 1933 години према 1932 години показао је једино град Шибеник. Врло мало повећање показали су још Сомбор и Панчево. Сви остали градови из ове друге групе градова претрпели су смањивање својих прихода, које код појединих градова, као нпр. Битоља, Суботице и других претставља често један осетљивији проценат, који се креће и до 15%!... Једна засебна студија о културном нивоу и привредној снази, као и о развијености комуналне политике појединих наших градова, могла би се израдити према интересантним подацима о висини оптерећења комуналним дажбинама становника тих градова. Само један поглед на табелу бр. 2 показује нам, да висина буџета није у сразмери величине града, јер нпр. град Осијек са 40.337 становника има