Opštinske novine

Стр. 98

БЕОТРАДСКЕ НОВИНЕ

већи буџет од града Суботице, чији број становника прелази сто хиљада! Ево још неколико упоредних примера: 1 Битољ 33.024 5,926.554 2 Дубровник 18.765 12,485.635 3 Вршац 29.411 11,591.524 4 Марибор 33.131 61,618.437 5 Панчево 22.089 9,597.450 6 Карловац 21.210 14,376 011 7 Вел. Кикинда 28.400 8,353.618 8 Сушак 16.111 32,349.906 итд., итд. Савез градова проучавао је колико за сваки град понаособ, износи буџетско оптерећење на 1 становника (према укупним расходима, предвиђеним у буџетима за 1933 год.). Из тих интересантних проучавања, примера ради навешћемо овде десет градова, и то у главном из наше друге групе градова: на 1 становника долази оптерећење: град; у динарима 1. Марибор 1.859 2. Осијек 875 3 Мостар 427 4. Сента 319 5. Вел. Кикинда 293 6. Крагујевац 284 7. Битољ 179 8. Лесковац 161 9. Шибеник 159 10. Призрен 120 итд., итд. И ако не би могли никада да примимо правило да се кроз висину градског буџета најбоље цени културни ниво града (јер ту могу играти улогу и многи други социјални и економски моменти), ипак се упоређивањем цифара човеку намећу многи неповољни закључци. В. Приходи градова по бановима. Услед просторне немогућности да обрадимо појединачну анализу прихода и осталих средњих и мањих градова, приморани смо као и код анализе расхода, — да — изузимајући бановинске центре — дамо анализу комуналних прихода по групама градова, држећи_ се бановинских граница (види табелу бр. 3). Укупни приходи ових 65 градова износе у 1933 години 417,479.539,— динара, према 428.531.289,— дина,ра из 1932 год. односно смањење за око 2,6%. Највеће смањење прихода показали су градови Врбаске бановине (Бихаћ) са — 36 %, Дравске (— 11,7%) и Вардарске(— 8,7%). Врло снажан пораст прихода од 31,2% показују градови Приморски (без Сплита, чији су приходи снижени). Затим, градови Зетске (такође без Цетиња) бановине, где имају пораст од 1,9%. Приходи градова Моравске бановине у 1933 год., од-

говарају висини из 1932 године, управо имају јздан мали пооаст од 0,1%. Главне приходе наших 65 градова (без Београда и бановинских градова) чине трошаоина (17,8% од свих прихода), таксе (16,5 %) и прирези (14,8%). То троје даје 50% од свих прихода. Приходи од прздузећа, која се воде у општинској режији, дају свега 17,1% са 6,6% прихода од општинских имања и општинских установа Принос од зајмова у сталном је опадању, јер је износио у 1930 години 73,481.200 динара (9,°/о); 1931 год. 70,546.154 дин. (9,0%); 1932 год. 38,767.482 дин. (8,1%); а 1933 г. 17 559.122 дин,, односно свега 4,2% од свих прихода! Сасвим супротно централним градовима, у снажном су опадању приходи од приреза, који су код озих 65 градова (без централних) износили 1932 г. 76,865.015 дин. (17,9%), а у 1933 г. снизили се на 61,793,195 дин., односно на 14,8% (у 1931 години они су давали 172,291.633 дин, односно 22,4% од прихода, а 1930 г. 187,923.779 дин. т.ј. 22,7% од свих прихода). По еисики прирзске стопе у 1933 г. било је 12 градова без приреза, 57 градова са приреском стопом до 100% и 6 градова са прирезом до 300%. (У нашим сеосским општинама има још и данас слу- . чајева где прирезна стопа прелази 2000%, ма да већ нестају они немогући прирези од 14.000%, каквих је на пр. било пре неколико година у Црној Гори). Секретаријат Савеза градова Краљевине Југославије израђује детаљна упорзђења развоја комуналних градских прихода по бановинама.Упоредни статистички извештаји Савеза градова су врло интересантни и они треба да се оштампају као што то похвално чини врло агилно Буџетско одељењз Министарства финансија, чијим смо се одличним извештајима такође служили при изради овога написа, Проучавањем тог најновијег статистичког материјала Савеза градова може да се дође до пуно значајних детаља, који треба да играју пресудну улогу при правилном решавању проблема самоуправних финансија, Ту, на пример, проучавајући тај одлични али још недовољно детаљисани статистички материјал, долазимо до закључака: Да су прирези најмањи у градовима Вардарске бановине(0,99% од свих прихода), али да је тамо највећа трошарина (просечно 39% од свих прихода). И обрнуто: у градовима Дунавске бановине (који су претежно пољопривредног карактера) прирези дају 25, 30% од свих прихода а трошарина свега 11,72%. Прирези прелазе 10% од прихода у Савској бановини (10,14%), Зетској (13, 92%), Врбаској (14,02%), Дринској (14,88%), и Приморској (15,26%), а трошарина прелази 15% од свих прихода (10% требало би да буде максимум) у градовима Савске (15,45%).