Opštinske novine

5*

БЕОГ РАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 101

проблемом, социјално правичнијег уравнотежења својих буџета, сматрамо за потребно да на крају ове информативне студије подвучемо још једном неколико наших давнашших предлога за увођеље нових облика прихода у нашим градовима, као и социјално правичну измеиу старих. Пружајући ово неколикопред лога ми смо свесни, да је то само један мали број од богатог резервоара нових и социјално правичних финансиских извора прихода, који стоје сајвременој градској општини на расположењу: 1) Увођење социјално-правичног прогресивног и диференцираног општинског приреза. У свима случајевима прогресивног оптерећења или широког пропорционалног порег за, ипак бескрајно мање социјалног, треба ослободити од сваке фискалне обавезе онај 'неопходни минцмум за жизот, чију висину има да утврде градска већа, а прогресивно порезовати само вишкове. 2) Законом обезбедити да се све новчане казне, које се изричу по иступним делима, као и по свима специјалним законима, (за повреде закона у делокругу једвога града) изричу у корист градске касе, без обзира да ли ће их изрећи градска управа или која друга надлежна власт. У Француској на пр. по закону још од 1890 г. од свих изречених казни у домену једне градске општине припада олштинској каси 80°/о. 3) да законом буде облигаторан савез финансиски слабих суседних општина и да он ни у колико не зависи од воље и расположења општинских управа. 4) Сва општинска добра да се региструју и убаштине, без обзира да ли их сада држи Др 1 жа|ва или не, и да се рационалном управом привредно реактивирају. Сва дуговања да се наплате. Уколико Држава дугује кирије за њих, да се заведе систем пореске компензације. 5) Право истраживања руда у домену сваке варошке општине треба да припада општини. А ако дође до организовања експлоатације рудника у већем ст|илу, онда од целокупног прихода, који општина буде имала, треба Држави признати право на 30°/о чисте добити. 6) Да се законом дозволи завођење т. зв. „најамног филира". То је једна врста релативно правичног станаринског пореза. Разуме се, са потребним унифицирањем и реформом овога типа пореза и тачним постављањем његове природе. Да би станарински порез био доиста социјалан, он се има да примени и на |власников стан, као и на закупца, И то: основних 600,— дин. кирије месечно треба ослободити од овога пореза, како у односу на власника, тако и закупца; ттреко те суме да се вишкови кирије оптерећују у једној благој

и реалној прогресији, тако да се на закуп преко 10.000.— дин. меоечно плаћа као максимум 30°/о станаринског пореза; Станарински шорез да почиње са ироцентом од 4о/о, а да се заврши са максималном стопом од 30%. Увођењем станаринског пореза у све наше градове, градске би општине добиле от■прилике око 20 п /о финансиеких ефеката за остварење свога буџета! Овај „гшрез на кућне најамнине" заведен је у свима већим европскИм градовима. Према подацима, које је Савезу градова стручно поднео г. Фр. Браум, у граду Брну (који има око 270.000 становника, те је најприближнији нашим великим градовима Београду, Загребу и др.) овај порез износи:

10° 0 1з°/о 20% 2о°/о 30°/ о 35%

на закупе до

преко

зОО Ч. кр. 800 800 1200 2000 5000

Приход општине града Брна од овог ста•наринског пореза годишње износи 11,500.000 Ч.к. (око 20.000.000 дин). У граду Прагу максимални проценаг овог општинског пореза износи 25%, а сви станови са закупнином јевтидијом од 400 Ч. кр. (750 дин.) ослобођени «?у истог. Од наших градова овај порез имају на пример Загреб, Љубљана и Осијек ит.д. 7) Треба завести специјалан градски порез на повећану вредност, земљишта и зграда и то од 5—25%. Чехословачка је овај комунални порез на т.зв. „вишак вредности имања" увела још од пре 6—7 година са максималном стоиом од 25 о/о! У Чехословачким градовима овај се порез обавезно наплаћује приликом продаје односно преноса непокретног имаља. Висина , вишка вредности" утврђује се упоређењем цене, за коју је то имање раније купљено и цене за коју се сада продаје. Та разлика опорезује се:

6%

код

прираста

вредности од

10- 20%

8 °/°

Ј Ј

?»

» У м

20— 30%

10%

»1

»»

II »»

30— 40%

12%

) •

! 1

»Ј Н

40- 50%

15%

9\

И

и \\

50- 75%

18%

»»

' ♦

>1 Ј»

75-100%

23%

) 1

11

\>

100-150%

25%

II

1»

„ преко

150%

Ако је опорезовано имање било у власништву продавца дуже од 10 год., односно 20, год. пореска сума „вишка вредности" сшеињује се за 10°/о односно 20о/о од свога укупног износа. Овај комунално врло правичан норез, нарочито код градова као што је н. пр. Бео-