Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ _ ру. Чиновници у пола цене коштања (за 80,— динара годишње), а остали претплатници за 150,— динара годишње. Приходом од претплата и огласа општинска штампа покрива своје материјалне расходе, пгго сам утврдио и извепггајем органа књиговодства ТаСксенопривредног отсека (чији извештај у препису прилажем), који и рукује финансиском страном службених недељних новина, као и часописа. Годишњи приход креће се око 250.000,— динара, колико отприлике износи просечно и расход штампања новина. Финансиски је значајан факјат, да је Београдска општина раније издавала (кад Општинске новине нису излазиле) преко 800.000,— динара годишње држ. служ. новинама, др. листов. и штампаријама за штампање свог службеног материјала (на пр. позиција у буџету за 1929 годину итд.), огласа, објава, статистика, извештаја, записника итд. Сада све то штампа општина у њеном службеном листу бесплатно, а ван Општинских новина дају се само најхитнији огласи и објаве, што годишње ипак тоошта скоро око 300.000,— динара. Према томе, од издавања својих новина општича има реалну уштеду од преко 500.000,— динара годишње. Из истих разлога издају своје општ. новине и, на пример, градови ТБубљана, Скопље, Загреб, Крагујевац, итд. У часопису Београда спровео сам са Уређивачким одбором и уредником неколико рефорама, као на пример увођење хроника из свих манифестација београдског живота, к!ао и рубрике: прилози за историју Београда, већничку говорницу итд. Администрација, односно експедиција листа, којом не рукује сам Одељак, већ један стручан службеник Таксеног отсека, мора се реорганизовати, као и служба о инкасирању дужних претплата, о чему ћемо као Редакциони одбор поднети Господину Претседнику специјалан извештај и предлог. Часопису Београда као престонице мора се посветити пуна пажња, што он и по квалитету свога уређивања, и по своме високом угледу у пуној мери и заслужује. 2.) Овај Одељак успешно спроводи културнопропагандне послове Београда као престонице, као на пример: организује националну пропаганду Београда у иностраној штампи; врши ссе послове репрезентације примањем страних новинара, научника, публициста и др.; организује урбанистичке изложбе развитка Београда; са научном студијом врши проучавања свих социјално-комуналних манифестација београдског живота. У овоме раду нарочито су значајне теренске анкете о испитивању социјалних, културних и привредних прилика БеоградсКог становништва. У последње време извршене су анкете малих и радничких станова, питање хлеба, млека, борбе против туберкулозе, дечје за* штите итд. Сада се у заједници са Централним хигијенским заводом предузима анкета о свима социјалним и здравственим приликама предграђа „Маринкова бара". Одељак, даље, врши све послове туристичке акције; послове градског пресбиро-а; прибира материјал за историју Београда и фото-архив, руководи огласном службом Београдске општине итд. Да би се културно-пропагандна и туристичка акција овог значајног Одељка развила до потребног степена у животу једне престонице — неопходно је:

■» ■ Стр. 121 1.) Штампати у сваком броју часописа Београда по један пропагандни чланак на страном језику (што раде Рим, Софија, Пешта, Праг итд. у својим општинским листовима) и лист слати у све наше шнзулате, посланства, туристичке биро-е и комунЕ1лне библиотеке. Тога ради штампати још 1000 примерака више месечног часописа. 2.) Одмах обезбедити кредит за издавање једног репрезентативног албума Београда као престонице. За последњих десет година Општина је дала преко 80.000.— динара, откупљујући многе примерке најлошијих албума и репродукција, а свој албум Београда ни до данас још није издала. У буџету за претпрошлу годину била је унета позиција за албум Београда у динара 20.000,—, али је била недовољна, те није ни искоришћена. За један репрезентативни албум Београда, који би се морао штампати у ТБубљани или Лајпцигу, потребно је унети кредит од 60.000.— динара. Та би се сума од продаје албума у току 2—3 године исплатила. Фото-архив Одељка за штампу располаже са доста фотографија. Остатак би се снимио овог пролећа. Туризам има и привредни и културни значај за један велики град. Зато, на пример, град ТБубљана даје преко 8.000.000,— динара од свога буџета. Пстребно је позицију за туристичку пропаганду вратити у наш буџет (брисана је у 1932 години) јер се она граду и финансијски и морално исплати. За почетак ове туристичке акције унети у овогодишњи буџет суму од 60.000,— динара. За последњих неколико година спроводио је туристичку акцију пропагандом Београда кроз инострану штампу шеф Одељка г. Видаковић, али више на бази личне иницијативе пошто зато сретстава у буџету није било. 3.) Потребно је обезбедити кредит од 20.000,— динара за издавање неопходног Вође кроз Београд на бар два страна језика. 4.) На име расхода за даље вршење врло корисних теренских социјалних анкета као и систематско сређивање утврђених статистичких и других отКрића унети у буџет позицију од 10.000,— динара годишње под насловом „за научно изучавање и теренско анкетирање социјалних, здравствених и културних прилика Београда." 5.) Одредити из непредвиђених расхода потребну суму од око 8.000,— динара за копирање и увеличавање фотографија из фото-архива овог Одељка, да би у току 1935 године приредила Општина једну компаративну и фотографски документовану изложбу старог и новог Београда, која би изложба претстављала један део опште изложбе о развоју града Београда. 6.) Како Одељак за штампу, туризам и културну пропаганду врши један висок репрезентативни посао (примањем страних новинара, комуналних публициста, претставника других градова итд.), то је у интересу угледа Београда као престонице: а.) Да Одељак има иоле пристојније канцеларије (на пример на првом спрату исте зграде, где се он и раније налазио), б.) Наредити да му се набави нешто намештаја (једна радна гарнитура и други неопходни намепгтај).