Opštinske novine

8*

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 125

Рачунска 1930 година била је од нарочитог значаја за развој ових двеју установа, јер је висина вотираних кредита у тој години, и постављање нових чиновника, омогућила да се установе отворе. Кредит Библиотеке попео се на Дин. 300.000.—•; кредит Музеја на Дин. 250.000,— До краја 1930 укупно је набављено 3.128 нових књига и 127 музејских објеката. Кано тежиште рада сваме јавне библиотеке лежи у раду с децом, васпитавању њиховог литерарног укуса, развијању љубави према доброј дечјој књизи, посвећена је нарочита пажња и у првим двема годинама организацији Дечје библиотеие; с .друге су стране с нарочитим интерееом и старањем прикупљана сва она дела која се односе на историју и прошлост Београда, и која служе његовом савременом развоју великог града с огромним комуналним задацима. 1931 год. у раду ових установа била је исто тако важна као што је била важна 1929; док је 1929 започет над на њиховој организацији, 1931 установе су освећене и предане грађанству. Народи, велики читачи, обично се одликују нарочитим особинама, које леже у њиховој природи, или које су се постепено развиле. Међутим, расуђивати на известан категоричан начин о тој високој културној склонос-ги може се тек након темељитог проучав .аН )а и познавања извесне средине. Како се данас пропаганда киге не врши само у средини која према шој осећа нарочиту склоност, ово је питање за нас више мање теоретског значаја, па ипакј, — обзиром на велики број читалаца већ у првој години, јасно се види, како је била потребна престоничка библиотема, како је код нас дубоко усађен осећај љубави према књизи. УБубав према прошлости Београда, прнкупљању његових историјских споменика јасно се испољује у поклонима дратоцених историјских предмета, које су му поједини угледни грађани поклањали у жељи да изложени у градском музеју постану доступним свима, и да буду основ за што темељитије проучавање и познавање занимљиве и значајне прошлости Београда. Већ пригодом освећења установа,. као најважнијим активним формама рада, дано је главно место повременим и периодичним изложбама књига и часописа, изложбама појединих музејских објек!ата, који се ради недостатка просторија нису могли истовремено систематски разредити и изљожити. У раду с децом, одмах од прве године, главно је место припало Малим и Свечаним дечјим селима на која су постепено надовезиване друге активне форме рада. Од самог почетиа на свим је селима посебна пажња посвећивана историји, прошлости и значају Београда и Београдске општине. Кредит Библиотеке износио је 1931 г. Динара 250 хиљада; кредит Музеја Дин. 100.000.—. Нових каига набављено је 2.321; музејских објеката 270. Број чланова Библиотеке крајем године износио је 1.898 (од тога одраслих 1.269, деце 629); укупан број посетилаца — 30.896 (од тога одраслих 25.480, деце 5.416). Међу приновљеним објектима Музеја нарочито место заузела је већ 1931. г. велика колекција слика и планова старог Београда, поклон г. Ђорђа Вајферта. Посвећујући пажњу старим, типичним и историјским зградама Београда израђен је модел и извршено детаљно техничко енимање Доситејеве Велике школе,

првог жаришта наше културе намон ослобођења у XIX веку. Члан комисије г. архитекта Лукић, који је извршио техничко снимање зграде, поднео је (објављен у часопису Београда „Б.О.Н.") опширан реферат о могућностима и условима њене рестаурације. Међу осталим приновљеним објектима у овој години, нарочито место заузима модел Београдске тврђаве, пгто га је, према нарочитој жељи и под руководством ондашњег првог потпредседника Др. М. Стојадиновића, израдио г. архитетка Рихард Штаудингер. Од новооснованих збирки главно је место припало збирци рукописа. Као основ за њено формирање послужили су рукописи к!оје су те године Музеју и Библиотеци, благодарећи заузимању ондашњег п-претседника Н. Крстића, поклонили див. ђенерал Душан Стефановић и г. Дамњан Бранковић. Како у идеји оснивања Музеја града Београда лежи потреба, да се на једном месту прикупи све што се односи но прошлост и старину Београда, проф. универз. г. Др. Станоје Стојановић уступио је Музеју ове исте године на трајан реверс збирку слик!а и планов-а старог Београда, која се налазила у Историјском семинару, а која обухвата укупно 53 слике и плана. Предлог буџета за 1932 рађен је на основу чињеница које су се испоставиле 1931 године. Нарочито је истакнута потреба, да се одржи позиција за набављање књига и музејских објеката барем у оном износу како је то било предвиђено у буџету за 1931 годину, а затим да се повећа број чиновника обзиром на знатно проширење послова, нарочито у вези о раДом у читаоницама, дечјој и читаоници одраслих читалаца. Међу посебним задацима чије је остварење зависило од новог буџета нарочито треба истаћи: прикупљање, фотографисање, препис, превађање и издавање архивске грађе за историју Београда, што је могуће постићи једино систематским радом у великим градским архивама земаља чија се историја испреплиће с историјом Београда: Цариград, Беч, Будимпешта. Познавалац бечких архива, проф. универз. г. Др. А. Ивић —, коме је 1931 године било поверено истраживање архивске грађе о етарим београдским грбовима —, истицао је нарочито, да би грађа која би се могла пршвупити у бечким архивама у целини расветлила неколимо векова из живота Београда, нарочито у доба његове трагичне борбе с Турцима. 11. јануар 1931 остаће увек један од најзцачајнијих дана у животу ових . двеју културних установа престонице, па и онда када оне буду смештене у дивне палате, иоје ће у свему одговарати њиховим потребама, значају и сврси којој служе. Ма како био скроман почетак, овај је дан био први дан у њиховом активном животу. Да се он видно обележи заведен је већ прве године обичај, да се тај дан нарочито означи било приредбом изложбе већег стила или на други начин. Прва годишњица у животу установа ознаменована је приредбом изложбе слика сТарог и новог Београда наших савремених уметника и приредбом изложбе нових књига, часописа и дневних листова. Кредит Библиотеке 1932 године, и ако знатно смањен према прошлој години, износио је Динара 200.000.—; кредит музеја Динара 80.000.—. Укупво је набављено 1,923 нових књига, музејских објеката 329. Од тога отпада на слике и планове старог Београда, које је 1931 Музеју поклонио г. Ђорђе Вајферт,