Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 129

Укупан број прочитаних књига у 1931 год. износио је 9.375 „ )032 „ „ „ 13.436 „ 1933 „ „ 22 621 „ 1934 „ „ „ 20.119 Општа табела објекта музеја О. Г. Б нако су набављани од 1929 до 1934 год. у љ е акварели

сч

рб

« о «

5* 9=3 >е-

5 а

СО 1'^

- рр

р- 1

>-> о

иГ ! св

« |=

О Оч сб аЗ

ЕН се

Л 1=3

О : н

О)

6? - о си о Рч « о д ^ ^ д ^ М со О ^ со О О- >- ј та о о & О Рн Рч И С Рн Џ2

а ч

Набављено 1929 г. 9 10 — 72 6 26 7 17 5 3 154 Лабављено 1930 г. 6 19 18 17 — 27 17 29 8 141 Набављено 1931 г. 5 66 13 8 8 24 10 8 21 57 32 32 270 Набављено 1931 г. — 5 263 13 —30 3 4 6 2 2 1 329 Набављено 1032 г. - 5 - 1 5 7 2 — 13 21 43 2 99 Набављево 1934 г. — 7 — — 51 8 — 2 1 69 Укуипо 19 112 294 89 64 61 39 38 82 114 113 38 1.062 На краЈу 1934 укупан број музејских оојеката износио је 1.062; књига и часописа било је 12.971. Износ позиција за набављање књига и музејских објеката од 1929 до 1934 Година. За набавку књига За набавку музекких објеката 1929 100.000.— 50.000,1930 300.000.— 250.000,1931 200.000,— 200.000,1932 200.000— 80.000,1933 28 200.— ништа 1934 25.400.— ништа

драгоцену збирку старих слииа и планова Београда; госпођа Катарина Јовановић, која је поклонила не само велики број драгоцених старих издања наших првих штампаних књига, већ и велику збирку наших великана из прошлости, коју је радио н>ен отац, познати уметник Анастас Јовановић, дугогодишњи управник на двору Кнеза Михајла; г-ђа Бета Вукановић, моја је поклонила Дечјој библиотеци ванредво успели цртеж Дечје главе и три врло лепа плаката за дечја села; проф. Универз., б. претседник, Београда, инж. Милан Нешић, који је поклопио ван-1 редно драгоцену колеМцију оригинал-них фотографија старог Београда и Србије из 1877 и 1878; генерал/ Душ. Стефановић, чији су поклони послужили као основ за формирање збирке рукописа; г. Бранковић, који је поклонио Музеју часовник Александра Карађорђевића на коме се налази урезан Карађорђев грб; директор Банке Ник. Д. Ђорђевић, који је поклонио две драгоцене географске карте; Аксентије Катић, који је поклонио запушач Карађорђевог топа; г. Др. Лаза Марковић министар, који је поклонио један значајак докуменат из прошлости Београда; поједини угледнв београдски књижевници и научници, који су преко шефа Културног отсека г. Симе Пандуровића, књижевника, ноклонили Библиотеци поједине манускрипте; госпођица Лена А. Јовичић, која је поклонила Библиотеци око 500 књига; господин Живко Живковић, адвокат, који је поклонио 163 књиге и часописа. У најновије време добила је Библиотека на поклон од Париске општине 188 одабраних књига међу којима и велики број књига за децу и омладину, које ће згодно послужити за рад с нашом децом, нарочито на дечјим селима на којима Се деца упознају не само с домаћом већ и с иностраном књижевношћу.

Од установа и лица, који су својим поклонима допринели развоју библиотеке и Мугеја нарочито треба истаћи: Министарство просвете, које је 1930. г. поклонило Библиотеци 184 књиге из наше лепе и научне књижевности; Државни Централни Пресбиро, који је исте године поклонио 28 књига; Немачко посланство, које већ скоро 3 године бесплатно доставља Библиотеци поједине уметничке часописе на немачком језику; Сенат и Скупштину Краљевине Југославије који Библиотеци редовно упућују своја издања; Задужбину Велимиријанум која је 1934 год. поклонила Библиотеци 9 књига. Од појединих лица, поред г. Ђорђа Вајферта, великог дародавца Музеја, — нарочито су својим поклонима задужили обе установе: — проф. Универз. г. Др. Станоје Станојевић, који је на трајан реверс уступио

Отворена рано ујутру до касно на вече, радећи без прекида читав дан, Библиотека Поглаварства града Београда има пред собом велику будућност. Њена је улога, као и улога сваке друге јавне библиотеке, нарочито значајна у вези с књижевним одгојем наше деце и омладине, која покЈазују тако велику љубав према књизи. Та велииа уљога у будућој културној историји Београда припада у једНакој мери и његовом градском музеју обзиром на велику и древну његову старину, његов огроман значај у целокупној нашој историји, иарочито почевши од XIX века. Потпомагање ових двеју установа није само израз дубоко укорењене љубави према Београду, већ у исто времо и доказ схватања високе комуналне политике, која градовима, а нарочито престоницама, додељује пооебну улјогу у цјелокупном народном животу.