Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ 65. — Цреглед за бесплатно уступање стана и отписивање дужне кирије Настасије Вучковић и Лепосаве Стељић. 66. — Предлог за издавање у закуп општинског дућана у улици Лзубе Недића 1. 67. — Предлог за продају грла Возног парка Дирекције трамваја и осветљења. 68. — Предлог за избор Грађевинског одбора за подручје Градског одељка у Земуну. 69. — Предлог за избор Грађевинског одбора Општине града Београда. 70. — Предлог за давање мишљења по питању смањења атара Општине града Београда. Позив на седницу достављен је свима већницима: Седници су присуствовали градски већници г.г.: Јов. М. Симић, Др. Ф. Попс, Ђорђе Грбовић, Др. Љуб. Стојановић, С. Драгутиновић, Ђорђе Зрнић, Спасоје Огњановић, Мих. Смиљковић, Милан К. Јеремић, Никола Сајферт, Живан Панић, Цв. Атанацковић, Дим. Јоргачевић, Рад. Стојановић, Мил. С. Јевремовић, Богољуб Ивановић, Аца Б. Динић, Јоца Живковић, Жива Лудошан, Ж. М. Константиновић, Димитрије Сеничић, Јов. Гавриловић, Милан Мишковић, Сретен Л. Лазић, Соломон А. Коен, Димитрије Нешковић, Коста Крезић, Добр. М. Богдановић, инж. Бор. Б. Вучковић, Милија Станковић, Крста Савић, Стев. Милутиновић, Ђуро Жигић, инж. Милан Нешић, арх. Бож. Ж. Живадиновић, Л>уба Лавадиновић, Миодраг С. Пауновић, Др. М. Протић, Миливоје М. Т. Стефановић, Владислав Ст. Анђелковић, арх. Ђ. Бајаловић, Мил. К. Цветановић, Душан С. Николајевић, Коста Г. Петровић, Др. Мита Поповић, Др. К. Шаховић, инж. М. Сокић, Бранко Поповић, Др. Лав Брандајс, Д. Хохнер, инж. Љ. Гођевац, Др. М. Станојевић, Ник. Ђ. Николић, М. Ј. Стојановић, Крста Дамњан, Ђ. Попара, М. У. Благојевић, Лазар Драгићевић, Мих. Лукаревић, Живко Правдић, Ст. К. Трпковић, Добривоје Лазаревић и К. Гиновић. Претседник г. Влада Илић отворио је седницу са констатацијом да има кворума за рад у смислу § 71. Закона о градским Општинама. Предложио је и Градско веће је примило за овераче записника г. г. Милана Нешића и Душана Николајевића. Пре прелаза на дневни ред положио је прописану заклетву већник г. Живко Правдић пред београдским протом г. Миливојем Петровићем. 1. Деловођа већа саопштава да су се извинули већници г. г. Лав Спишић, Милош П. Радојловић и Танасије Здравковић. Већник г. Душан Николајевић посетио је Градско веће д;а је недавно прослављен 90-ти рођендан Василија Немировић-Данченка. Тим поводом г. Николајевић је окарактерисао лич-

Стр 7Х ност Василија Немировић-Данченка и изложио је његов рад. Богат ерудицијом и плодан писац Немировић-Данченко написао је безброј романа, прича и новела и важних ратних путописа, који заузимају угледно место у светској литератури ове врсте. Он је надахнуто служио идеји словенства и историском посланству словенске расе. Василије Немировић-Данченко је убеђени панслависта. Он је целога свога века служио словенству, осећајући јасно да ће тек кад словенска мисао буде превалила своју еволуцију, бити створени услови за процват духовни свих словенских народа и једновремено да ће тек онда моћи словенска раса да изврши своју грандиозну мисију у историји човечанства, која јој је додељена. Када је мала пијемонтска кнежевина Србија водила ратове са турском империјом, Ва-. рилије Немировић-Данченко дошао је у нашу земљу, довела га је безмерна словенска љубав и 1као добровољац борио се са Черњајевим и нашим очевима, да 1875. године буде тешко рањен на Ђунису. На елитном скупу руских кшижевника и новинара 1928. године, који је одржан у Београду, Василије Немировић-Данченко био је почаствован претседничким местом. Том приликом покојни Краљ Александар одлиоквао је Василија Немировић-Данченка за његове заслуге орденом Светога Саве I реда. Није се у словенству збио ни један догађај, био радостан или несрећан, да се није зарио до последњих дубина словенске душе Василија Немировић-Данченка. После гнусног Марсељског злочина Данченко се на једној комеморацији одржаној у Прагу дивио историјском замаху нашег трагичног монарха и народног нам Вож_да. Истицао је Данченко сву историјску величину југословенског Ујединиоца, који је после сјајно завршеног дела ослобођења и уједињења свим својим силама делао да изврши пацификацију Балкана и да преко пацификације Балкана учврсти насушно потребни светски мир и ојача позиције словенства. За благодетни рад, за непосустало орање на словенској њиви, за рану! Ђуниску, као и за дрхтав старачки глас и старачке дрхтаве руке на тој комеморацији у Прагу, — Василије Немировић-Данченко је заслужио да му из пуних груди одамо признање и захвалност. За овим је г. Николајевић предложио да се једна од главнијих улица назове честитим и светлим именом најстаријег живог словенског списатеља и непоколебљивог словенског верника Василија Немировић-Данченка. Говор Господина Николајевића градски већници су примили са одобравањем. Претседник господин Илић предложио је и Градско веће са сагласило да се питање наименовања једне улице именом Василија Немировић-Данченка, као и питање наименовања једне улице именом пок. Барту-а упути Одбо-