Opštinske novine

Стр. 72

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ру за улепшавање Београда да одреди улице које треба наименовати њиховим именима. За овим је предложио и Градско је веће једногласно примило да се повуку са дневнога реда тачке: 24: „Предлог за усвајање споразума са Болницом за заразне болести Централног Хигијенског Завода", и 65: „Предлог за бесплатно уступање стана и отписивање дужне кирије Настасије Вучковић и Лепосаве Стељић", ради проучавања. Већник г. јован Гавриловић скренуо је пажњу да је у данашњем дневном реду изостала тачка: кратка питања. По традицији та се тачка увек стављала на дневни ред, јер је на тај начин олакшавано самом Претседнику и избегавала се опширна дисуксија. Умолио је за обавештење да ли је ова тачка скинута са дневнога реда само вечерас, или је намера г. Претседника да је у будуће више не износи на дневни ред. ГТретседник г. Илић одговорио је да је ова тачка изостала са дневнога реда због тога што је он обилан и што је потребно да се вечерас исцрпе. Кад буде дневни ред мањи, градским већницима ће стајати на расположењу да упућују кратка питања. Већник г. Аца Динић ставио је предлог да се за ову седницу изнесе на дневни ред' питање трошаринске афере. Тај предлог г. Динић је на основу § 69. става 2. Закона о градским Општинама писмено доставио г. Претседнику. Умолио је Градско веће да се изјасни да ли је вољно да се питање трошаринске афере стави на дневни ред ове седнице. Претседник г. Илић изнео је да је комисија пре неколико дана завршила свој рад који је трајао месецима и да је потребно неколико дана да се тај предмет проучи, да би се по њему упутио конкретан предлог Градском већу. Изјавио је да не може да излази пред веће неспреман и да ставља предлоге по питањима која није проучио. Питање које је покренуо г. Динић неће се одуговлачити и свршиће се што јв могуће пре. Предмет ће за неколико дана бити проучен од стране Правног одбора и изнет пред Градско веће. Градско веће прихватило је већином гледиште г. Претседника. Већник г. Боривоје Вучковић обавестио је веће да је фирма „Слип" тужила Београдску општину и тражила обештећење у суми од 3,500.000.— динара. Рочиште по овој тужби заказано је за 5. фебруар. Сматра да је Правни референт о томе требао да обавести Градско веће. Умолио је да се за идућу седницу спреми потребно обавештење по афери „Слипа" као и о 'току одржаног рочишта. 2. Код тачке дневнога реда: „Предлог за усвајање биланса Општинске штедионице и Заложног завода Општине града Београда за

1934 годину и давање разрешнице управном и надзорном одбору" прочитан је предлог г. Претседника, па је већник г. Милић Сокић замерио Управи Општинске Штедионице што није штампала извештај и биланс и пре седнице доставила градским већницима. Градско веће према Управи Општинске Шгедионице налази се у положају збора акционара према банкама и другим новчаним установама. И као год што банке излазе пред свој збор акционара са својим штампаним извештајима, билансима и сугестијама на меродавне факторе тако је и Управа Општинске Шгедионице требала да изађе пред Градско веће. Изјављује да је сагласан са предлогом г. ПР етсе Д ни " ка да се усвоје извештај и биланс Штедионице. Већник г. Др. Попс одговорио је на примедбу г. Сокића да је до сада постојала пракса, да се извештај и биланс Штедионице штампају и достављају градским већницима после одобрења од стране Градског већа. Износи да је пословање Штедионице у прошлој години било уредно и да су баш мали ситни људи били кредитирани. Већник г. Јеремија Протић прочитао је извештај финансијског одбора који је претходно проучио извештај и биланс Штедионице. У томе извештају каже се да је Општинска Штедионица у прошлој години показала велики успех како у погледу послова које је на основу својих правила вршила, тако и у погледу остварене добити. За овим је г. Протић детаљно изнео рад Општинске Штедионице, наводећи да је у томе раду било успеха како у броју штедиша тако и у погледу сума уштеђене код Штедионице. Тако је у 1934. години било нових штедиша 1.089. Уштеђена сума на крају 1933. године износила је 27,480.430.— дин. а на крају 1934. године та се сума попела на дин. &9,436.374.— т. ј. за 1.955.944.— динара више него у 1933. години. Поред редовне штедње Општинска Штедионица спроводи омладинску штедњу по основним школама. Ранијих година нових штедиша по овој штедњи бивало је обично 2.000, а у 1934. години тај број је спао на 890. Ипак цифра уштеђених сума повећава се из године у годину. Уштеђена сума у прошлој години износи 4,047.722,66 дииара. Према 1933. години та је сума порасла за 325.024,30 динара. Каматна стопа на улоге на штедњу износила је најпре 6%, па затим 51/2°/о а на омладинску нето 5%. Општинска Штедионица је сав свој примљен новац пласирала дајући зајам на лични кредит — есконт, на петогодишњу хипотеку и на залогу. Укупна сума датих зајмова износила је на крају 1934. године, без меница које се налазе код адвоката за наплату, 10,912.850,динара. Г. Протић је нарочито подвукао значај зајмова на ручну залогу, истичући да су то