Opštinske novine
2*
веогралске новине
Нарочито тешко су погођене гране: грађевинство и новчани заводи, за тим индустрија камена и земље, метална и машинска индустрија, индустрија дувана, трговина и саобраћај. Напредак је забележен код угоститељске струке, индустрије прераде коже, код централа за производњу електричне енергије, и нарочито код текстилне индустрије. Овај број који исказује Средишњи уред за осигурање радника (Сузор) не преставља целокупно упослено наше радништвво. Изван регистрације Сузора налазе се још рударски радници, чије осигурање (дакле упослење) је убележено код Братинских благајни, и јавни саобраћај (државне железнице) чије осигурање је убележено преко Хуманитарних фондова. До података Хуманитарних фондова нисмо могли да дођемо. А о упослености рударских радника на меродавном месту добили смо ове податке. Упослених рудага је било
О б 1 а с т
Г о д и н а
1930
1931
1932
1933
1934
Београд
15.139
16.144
14.101
12.016
17.200
Вагреб
5.719
5.379
4.908
4.735
5.002
Љубд.ана
10.540
8.919
7.695
6.о79
6.891
Сарајево
9.071
10.284
8.884
7.633
9.343
Сплит
1.326
963
973
1.044
1.098
Укупно
41.795
41.689
36.561
32.007
39,534
Опште рздничко осигурање и рударско осигурање показују заједно упослење радника по годинама: 1932 године 680.047 радника 1932 године 586.367 радника 1933 године 553.184 радника 1934 године 595.454 радника. Према стању упослености у 1931 години, било је мање упослених 1932 године 93.680 радника 1933 године 126.863 радника 1934 године 84.593 радника Овоме броју могло би се додати још око 15.000 мање упослених код саобраћајних установа па да се добије укупна цифра неупослених најамних радника. Кад се узме у обзир просечно стање осигураних за целу год., стање се тиме ништа не мења већ се само добија пот-
врда ових података: да је просечно округло 100.000 најамних радника и намештеника мање упослено него што их је било у часовима најбољег просперитета у нашој привреди. 1933 година преставља врхунац привредне кризе и незапослености радничких маса. Тада је разлика према стању упослености у години 1931 просечно за целу годину достизала и цжпру од округло 140.000 радника. Сезонска незапосленост У проблем неупослености мора да се уђе апсолутно објективно. Опсег неупослености мора бити пре свега сасвим тачно утврђен. А да би се он утврдио мора се искључити сезонска незапосленост које има и у најживљим привредним периодима. Сезонска неупосленост у нормалним приликама не преставља уопште никакав проблем јер она у ствари и није никаква незапосленост, већ редовна и нормална појава која означава особеност извесних занимања и са којом као нормалном рачунају све такве гране. Код Сузора је било осигураних радника и намештеника; а) у јеку највеће упослености 1930 септембар \654.966 1931 аугуст 648.706 1932 аугуст 557.369 1933 октобар I- 549.461 1934 јуни 568.641
б) у доба најмање упослености
1930 јануар 1931 јануар 1932 децембар 1933 јануар 1934 јануар
583.374 572.005 523.2000 482.449 484.232
Мање упослених било је према минулој години: а) у најживљој сезони рада 1931 6.260 радника 1932 91.337 радника 1933 7.908 радника 1934 више 19.180 радника. б) у најмртвијој сезони рада 1931 11.369 радника 1932 48.896 радника 1933 40.760 радника 1934 више 1.780 радника. Сезонска неупосленост у правилу износи ону разлику између највећег и најмањег броја упослених у току једне календарске године. Најјаче и најслабије месеце упослења