Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

видели смо горе. Сезонска неупосленост ичносила је дакле: 1930 године 71.592 радника 1931 године 76.701 радник 1932 године 34.160 радника 1933 годинс 67.012 радника 1934 године 84.409 радника Кад се загледа на велику разлику упослених у месецима најживље годишње упослености, дакле најживље радне сезоне, и на велику разлику у упослењу у најмртвијим месецима рада, дакле у јеку мртве сезоне, мора се одмах утврдити да привредне прилике нису нормалне и да разлика у броју упослених из године у годину у најживљим као и у најмртвијим месецима показује да није реч о обичној сезонској незапослености радника, већ да је по среди и неупосленост као пратилац привредне кризе. Горње бројке нажалост показују ово: да је 1933 године, у доба најслабије упослености — сезонска криза — било мање упослених 100.925 радника и намештеника. У доба најживље годишње радиности било је 105.505 мање упослених, на концу године било је 103.678 мање упослених, а за целу годину 110.203 радника и намештеника. Потребне корекције У одељку о опадању броја упослених радника и намештеника у нашој привреди утврдили смо, да смањење према 1930 износи 1933 око 140.000 а у 1934 изнад 100.000. У другом одељку узели смо у разматрање сезонску неупосленост, да бисмо стварну незапосленосткао последицу привредне кризе елиминисали од сезонске и утврдили стварну ситуацију на нашим пијацама рада. Одељак о сезонској незапослености умањио ( је тежину цифара из прет ходног одељка. У вези са тим нужно је да наведемо још неке нужне напомене које дају нове корекције цифара о којима је претходно било речи. Попис становништва, који је извршен 1921 упослено особље није регистровано код институција радничког осигурања, без обзира да ли се оне зову Сузор, Хуманитарни фондови, или Братинске благајне. Тс показује овај пример. Попис становништва, који је изведен 1921 године, утврдио је да се у најамном односу налази 966.908 лица (јавне службенике смо изузели). Од 1921 до данас наше становништво се повећало за округло 2 милиона, од 12 на(14. милиона. Како се у међувремену развијала наша економска и социјална структура не можемо проверити јер подаци о попи-

су из 1931 још нису објављени. Разлика према попису од 1921 и броју регистрованих осигураника код свих установа за осигурање најамних радника у 1930, када је упосленост била највећа, износи округло 170.000 Тајброј се свакако морао још у већој мери да попне, у оној сразмери у којој је повећан број нашег становништва. Узмимо да и није. Ипак оних 170.000 људи које је статистика државна пописала као најамне раднике или нису упослени, или ако су упослени нису осигурани код установа радничког осигурања, или треће: они су делимице упослени а делимице неупослени. У сваком случају из редова тога света појачава се број незапослених наших радника и намештеника и потврђује нашу тезу да број незапослених наших радника и намештеника који су необезбеђени кроз целу годину, премашује^далеко 100.000 људи. Флотантна нерегистрована маса сеоског елемента на пијацама рада Према службеном попису Југославија је имала становника 1921 године 11,984.912 1931 године 13,929.989 За 10 година вишак износи 1,945.077 или просечно 200.000 људи годишње. Са 80°/о овај прираст се односи на сеоско становништво. У минулих 10 година наша сеоска привреда не само да није усавршавана у сразмери са повећањем броја становништва да би примила и упослила редовни свакогодишњи вишак, него је она под утицајем ниских цена пољопривредним произворима, под утицајем ка матног ропства и јавних терета, још и срозана. Нарочито пате они на малим земљишним парцелама са поседом испод! 3 Ха, а са многобројним члановима породице. Према попису од 1921 било је чак близу пола милиона (493.000) сеоских породица које нису имале ни најминималније количине потребне земље за обраду. А са поседом од 1 до 1 и по Ха земље било је 69,8% од свих сеоских породица. Шта то значи види се по томе кад се зна да 5 Ха оранице преставвља минимум за најоскудније одржавање једне сеоске породице. Осим пауперизованих ситних људи са села, постоји и читав низ чистог пољопривредног пролетаријата. То је свет који је раније живео и радио по великим имањима махом Војводине и Срема. Аграрна реформа је овај свет лишила упослења јер је распарцелисала велике поседе. (На страну питања значаја, националног и економског, који има аграрна реформа; нас овде занима факат по-