Opštinske novine

•Стр. 180

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

С обзиром на прилике под којима је овај предлог буџета рађен, на кратко вргме за које смо на управи и на чињеницу да је буџет уравнотежен, ја молим Градско веће да усвоји овај предлог буџета за 1935/36 годину. Прекидан честим једнодушним одобрав-ањем градских већника, претседник г. Влада Илић завршио је свој говор усред ј1еднодушног аплауза и бурног одобраваи>а. Пошто је завршио свој експозе, претседник г. Илић дао је реч претседнику буџетске комисије г. Јеремији Протићу који је у име комисије дао градском већу потребна обавештења о предлогу буџета. Реч претседника буџетске комисије г. Ј. Протића У своме одличном експозеу г. Јеремија Протић, рекао је између осталог: Ја желим да вам дам један кратак' рачунски приказ о предлогу буџета за 1935/36 годину. Из експозеа Господина Претседншга

Г. Јеша Протић, већник и претседник финансиског одбора Београдске општине

ви сте чули да смо ми затекли један Предлог буџета, који је у смислу § 117 Закона о градским општинама био већ обзнањен грађанству. На првој седници буџетска комисија констатовала је, да буџет како је био предложен, није приступачан свима и свакоме, да су кредити појединих дирекција разбацани и да се понављају у току буџета. Прва констатација наше комисије била је да се буџет преради и да се групишу сви расходи и приходи за сваку дирекцију посебно, тако да кад се једна дирекција заврши, да се више са својим кредитима не понавља у буџету. Други разлог јесте тај, што су неки кредити били изостали из затеченог предлога, а они проистичу из постојећих уговорних обавеза. Такав је био случај са ануитетском

службом. Ануитети нису предвиђгна у висини у којој су морали бити предвиђени према споразуму са нашим повериоцима у земљи. Они су били смањени произвољно, и ако нема пристанка поверилаца. Да не би довели Општину, као јавну инстктуцију, у незгодан положај, а то не би смгли да урадимо, јер општина има свој углед у земљи и на страни, ми смо морали да потпуно доведемо у склад споразум постигнут са повериоцима у земљи и да унесемо кредите у буџет онако како они одговарају фактичком стању ствари, по постигнутом споразуму са нашим повериоцима. Исто тако ми смо констатовали да су извесни лични расходи били бачени у материјалне, тако да нисмо знали да сем оних које предлог предвиђа има и таквих који падају на терет материјалних, Ми смо издвојили из материјалних све личне издатке и груписали их са личним, тако да нам је буџет материјалних расхода у истини остао само на материјалне потребе. Према озаквом стању ствари нама буџет изгледа овако. Према првобитном затеченоа! предлогу буџета, буџет ужег Београда износи 298,121.515.— динара Али он је износио толико, како сам взћ казао без ануитетске службе правилно ургђене, и без расхода који су неминовни, а који су започети у прошлој години. Ревизијом прихода и расхода овај предлог повећан је за 12,220.444, тако да износи сада 310,341.959.динара. Ово повећаље расхода наступило је код буџета опште управе за 7,086.444.— динара, и код буџета привредних предузећа за 5,134.000.— динара. Што се тиче повећања расхода код опште управе, она су у главноме предложена код Дирекције за социјално и здравствено старање: на име личних за 1,750.030.— динара и на име материјалних за 1,286.900.— динара; затим код ануитета за 2,737.150.динара и код резервних кредита за 700.000.— динара. Код буџета привредних предузећа, пак, повећање расхода предложеео је код ачуитета за 1,577.600 динара и код ванредно материјалних издатака за 3,556.400.— динара. Прерађени предлог буџета ужега Београда дели се: 1. — На буџет Опште управе у изиосу од динара 154,408.231 или 49,75 о/ 0 . 2. — на буџет привредних предузећа у износу динара 155,933.728 или 50,25°/о. Свега динара 310,341.959, Поређен са буџетом за 1934/35 годину, прерађени предлог буџета ужега Београда за 1935/36 годину мањи је за 24,172.222.— динара, или 7,22%. После оваквог цифарског изношења стања нашега предлога буџета, дозволите ми, да критички бацим један општи поглед на овај буџет у вези са будућим комуналним проблемима, гЈзји нам стоје на расположењу и с обзиром на ситуацију у коју смо можда нежељено ушли. Целокупан буџет расхода можемо поделити у три групе. Прву групу чине лични расходи у износу од 84,476.319.—■ динара или 27,22°/о. Да би вам сли-