Opštinske novine

6*

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 181

ка била јаснија ја ћу вам одмах дати податке које сам вадио из статистика других градова. Ја ћу вам дати једну компарацију. Према нашим кредитима за персонал Општино београдске ми имамо, на 10.000 становника 190 службеника, рачунајући ту и мушко, и женско, и малолетно и пуиолетно становништво. Међутим, ако хоћете да имате нормалан однос између броја становника и броја персонала та нормала максимално сме да се пење до 90 чиновника на 10.000 становника, док ми имамо 190 чиновника, према данашњем ста '<у персонала, који се налази у Београдској општини. Ја и као већштк, и као члан Буџетске комисије, морам са жаљењем да констатујем, да је ово у истини тешко сташе и да сви ти издаци, падајући на терет Општине београдске, створиће једнога дана то, да и они Београђани економско јаки постану економско слаби, и да ће Београд дочекаги моменат када ће постати један пролетерски град. Онда ћемо се питати, одакле ће Општина београдска да црпи своје финансијске изворе. Ануитетска служба износи 92,332.690.— динара или 29,76%. Ја вас питам, која је то градска општина, која у једнога буџету од 310 милиона динара можг да плати пергонал 84 милиона и да плати 92 милиона ануитета, и да са осталим кредитима подмирује одржавањз своје режије и осталих материјалних потреба за целокупее установе општинске и да предвиди извегнз инзестицијг на побољшавање и улепшавање Београда. Таква ануитетеш служба ни у ком случају не може да остане, и ми сви, колико нас има са Претсгдником морамо у току ове године да настојимо, да извршимо једну конверзију свих унутрашњих зајмова, и да решимо питање електричне централе, којс је најболније место у буџету наше општине. Остаје трећи део расхода који износи 126,750.950.динара или 40,84%. Тај део — то су расходи за одржавање установа општине београдске. Ту вам долази све, па чак и социјално старање наше. Ту вам долази и плаћање електриме за варошко осветљење, државне дажбине и све друго, тако да од тих 126 милиона нама осгаје 10 до 15 милиона за одржавање града и за приновљење нових инвестиција у Београду. Београд је центар наше националне свести. Београд је жижа нашег политичког живота а треба да буде и привредног. Као такав Београд морамо поделити у два дела: Београд као престоницу Југославије, који припада сзима Југословенима и свима грађанима у овој земљи, и Београд као Општину београдску, која припада првенствено својим грађанима. Сви они, који споља гледају Београд, они не деле Београд као опшТину, и због тога шго је тако посматрају, Општини београдској као арестоничкој општини намећу се огромни проблеми и против њене воље, јер те проблеме ни један град у Југославији нема. И шта сад бива? На Београд сз зрши апел ако је у питању социјално старањр и тражи се да се та социјална помоћ указује свима грађанима Југославије, тако да она треба да падне на леђа београдских грађана. Ако треба издржавати обданишта, дом стараца и друге установе, све то треба да падне на терет Беаградских грађана.

Помоћ општине Београдске треба да уживају сви грађани наше државе који еу се затеКли у Београду. Камо лепе среће да ми то можемо. Ја бих први био зато, кад би Београд био у стању да да свима помоћ као велика престоничка општина, али је немогућно када врло добро знамо да Београд има 260.000 становника, да Београд има процентуално 30 °/о грађана економски јаких, док око 50°/о чиии становништво, које животари и једва саета|вља крај с крајем. Када посматрамо са те социјалне тачке ситуацију у Београду, ми морамо да се запитамо, да ли је Београд, који има данас водећу улогу у Југославији дужан да излази из оквира својих могућности. Београд то не може. И ми морамо да се са тим помиримо. Ми морамо да настанемо свима силама да се томе стане на пут. А како ћемо стати? Да ли тражењем субвенција? Не. Ми субвенције нисмо имали, а никада нисмо ни тражили, и ако је ово престоничка општина. Али оно што имамо право да тражимо то је да нам се накнади све што нам се неправо узима. Јер видите једну ствар. Ако се доноси која специјална уредба са законском снагом, доносе се извесни терети за свршавање извесних послова у престоници, али који тангирају грађанство целе државе, али се ипах ту предвиђају намети на Општину београдску и то увек без питања Београдске општине. Ако се, на пример, приступи ма каквом извршењу јавних радова, увек се једним делом у седницама Министарског савета ставља на терет Општини београдсмој да и она плаћа, а не пита се, да ли та Београдска општина може да плаћа с обзиром на снагу свих грађана престоничке општине. И када ви, господо, имате једну такву ситуацију, онда Београд са правом може да каже: ми имамо да извршигио један обрачун. Од вас не тражимо ништа, али нас зато пустите да ми чувамо Београд и своју општину и настанемо да га унааредимо онако како то углед Београда као престсничке општине захтева. То сам, господо, сматрао за дужност да треба да вам кажзм. (Бурно одобравање). Услед врло обимне начелне дискусије, доносимо говоре г. г. већника у концизним изводима: Г. Аца Динић Одмах у почетку свога говора Г. Динић је изразио своје уверење, да се предвиђени приходи у износу 310 милиона динара неће моћи остцарити, с обзиром на тешку економску ситуацију Београда. Тврди, према податцима којима он располаже, да у Београду има свега 5 °/о добро ситуираних грађана, средње ситуираних 30%, док је остало сиротиња. Зато треба покушати да се у буџету учине смањења где год се то може учинити. Ново оптерећење у буџету претпостављају летећи дугови, који се појављују у износу од 173 милиона динара. Препоручује штедњу у свима додатцима и тражи да се у финансиска овлашћења унесе један члан, да се сви додатци исплаћују на крају месеца и да додатке расподељује Градско веће. Г. Динић замера о техничкој страни буџета и каже да је он непрегледнији од ранијих и предлаже да се приликом диск)усије у појединостима свуда унесу зваша, положаји и титуле, а да се сва нова звања, која нису била у црошлом