Opštinske novine

Стр. 190

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

на до дозвољене границе. По упутствима из Министарства Финансија морали су се брисати и сви ванредни материјални расходи тако да ће се у овој години моћи радити само оно што је затечено у изградши. Тако ће сви приходи општине ићи на одржавање општине као установе. Г Сокић је затим изнео да држава дугује Београдској општини на име неплаћене електричне струје за осветљење 19,5 милиона динара, за воду дугује 8 милиона и 220 хиљада, на име тротоарске таксе 1,953.000 и на име закупнине 364 хиљаде. Укупно држава дугује за оно што сваки грађанин мора да плати 30,038.000 динара. Пореска управа у Београду наплатила је у 1928 години 5 милиона динара за рачун Београдске општине, и није ни до данас тај новац предала. Износећи ове цифре г. Сокић Истиче да Београдска општина не тражи од државе нимакву субвенцију, али она мора да тражи да јој се плати оно што јој се дугује. Када се општина појавила са својим потраживањем од 360 милиона динара, њој је стављена на терет сума од 76,352.482 динара за дотације општини после ослобођења за апровизацију становништва из целе земље, које се враћало својим кућама. Нема никаквог ослонца да се та сума ставља на терет Београдске општине и требало би извести на чисто колико држава дугује општини и да општина дође до свога новца. У електрифимацији Београда г. Сокић гледа питање његовог опстанка и истиче право општине да у својој руци држи производњу електричне енергије и снабдевање Београда водом. Наводи изјаве наших великих индустријалаца, г. г. Владе Илића, Вапе и Бајлонија, да београдска индустрија не може подносити цене нове електричне централе. Говори о неправилностима, које су се десиле прилик!ом давања централе Удружењу швајцарских банака. Тако је, према решењу одбора од 19 јуна 1929 године, био овлашћен Суд да може закључити уговор с том фирмом. Међутим, уговор је закључило једно лице, инжењер г. Милош Савчић. Исто тако г. Сохић тврди, зато што је био тада у одбору и у комисији петнаесторице одборника који су испитавали понуде, да је понуђена цена била 1,18 динара, међутим уговор, који је тек после три месеца обнародован, садржавао је цену 1,27 дин. Када се узме да је уговор закључен за 25 година и за најмању потрошњу од 30 милиона киловата часова, види се да је финансиски ефекат те разлике од 9 пара по кв. ч. укупно 135 милиона динара. На основу свега тога г. Сокић закључује, да је однос са новом централом немогућ, да га Београдска општина не може сносити 25 година на својим леђима и сматра да ће г. претседник узети на себе да то питање ликвидира на један леп начин. Југословенско инжењерско удружење дошло је до прорачуна да Београдску општину кошта 1 кв. ч. електричне енергије 1,92 динара, када се узму у обзир губитци у мрежи, амортизација земљишта, које је друштву дато бесплатно, ослобођење свих такса, државних и општинских и др. Под таквим околностима немогуће је да Београдска општина помаже своје занатлије и индустријалце, а једиии је спас Београда унапређење занатства и индустрије.

Г. Сокић пледира за оснивање регулационог фонда и за израду генералног нивелационог плана. Одговор претседника Градског већа г. Владе Илића на примедбе говорника На крају ове дуге и врло интересантне дискусије у начелу узео је реч претседник гр. Београда г. Влада Илић и у једном исцрпном и документованом говору дао потребча обавештеша и одговоре на поједине примедбе. Док се у првом говору г. Претседника истицао социјални моменат и истакла социјална улога општине као установе, у другом говору г. Илића истакао је, културни моменат, правилно схватање културне мисије коју Београд има као престоница наше државе и једну врло важну основну мисао о будућем раду садашње управе: уређење односа између државе и општине. Претседник г. Влада Илић рекао је: Господо градски већници, ја сам са великом пажњои, а у исто вреие и са великим задовољством, саслушао све говоре које су Господа градски већници у начелној дебати о Предлогу буџета овде одржали. Испитао сам и проучио све примедбе којр су они у најбољој намери ставили, с места на место и начелно, на предлог буџета. На основу података, који су ми поднеоени, ја ћу у главним линијама и сумарно одговорити на учињене примедбе, молећи Вас да верујете, да ј>е и мени много до тога стало, да се добром и чврстом сарадњом кроз Предлог буџета, а у границама материјалних могућности, спроведу све оне добронамерне сугестије и сва она племенита настој.ања, која иду затим да се престоници наше Велике Краљевине осигура трајан и сталан напредак на свима пољима њене делатности. Примећено је, да Вам нису са Предлогом буџета поднесени и завршни рачуни за 1932 и 1933 годину. Ја жалим што су томе на путу стојиле радње формалнога карактера и што Вам у недостатку времена ти завршни рачуни нису поднети. Ви би сте свакако на основу постигнугих резултата у означеним годинама могли констатовати да је овај Предлог буџета рађен управо на основу података који су садржани у тим завршним рачунима. Стварно, ови завршни рачуни су готови и они ће за најкраће време бити изнесени пред Градско веће на усвајаше. Завршни рачун за 1932 годину налази се на прегледу у Месној контроли, а завршни, паж, рачун за 1933 годину биће ускоро поднесен Месној контроли на преглед. Према томе, ја Вас молим да ово примите на знање и да верујете, да је Буџетска комисија приликом проучавања Предлога буџета имала у виду податке који су у завршним рачунима за 1932 и 1933 годину налазе и да је при оцењивању предложених прихода водила рачуна о остварењу ових прихода, кагсо у 1932, така* и у 1933 години. С тим у вези, ја сам у исто време одговорио и на примедбу, да је овај Предлог нереалан. Буџетска комисија, као што сам већ на почетку начелне дебате изјавио, брижљиво је и свестрано испитала све изворе прихода, а исто тако и све предложене расходе, па је на основу статистичких податаКа у-