Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ тврђивала поједине цифре, очекујући да ће оне према таквој оцени бити реалне. Ја лично сматрам да би с обзиром на постојећу кризу требало поћи путем растерећења и да би извршујући та растерећења требало што пре грађанству олакшати. Само, Господо Већници, као што сам Вам изјавио, питање растерећења само за себе претставља читав један програм, и извођење овога програма скопчано је са располагањем времена, које ми за такав подухват нисмо имали. Али, то не значи да се тај програм неће спровести, а још мање да ми нећемо свим силама настати да буџет Општине Београдске прилагодимо привредно финансијској моћи нашега грађанства. Речено је да трошарину, односно њене ставове треба мењати и смањити. Ја у потпуности усвајам ову примедбу и могу вам изјавити да се на преиначењу постојеће трошаринске тарифе већ ради. Примерном и строгом контролом на убирању прихода од општинске трошарине, ми ћемо моћи од трошарине да очекујемо знатно већи приход, и тај повећани приход ми ћемо употребити за смањење трошаринских ставова, који данас штетно утичу на градску привреду и градску трговину. На тај начин, ми ћемо очувати потребну равнотежу буџета, а у исто време, благодарећи контроли коју смз завели и коју ћемо даље усавршавати, пружити потребне олакшице привредницима, занатлијама и трговцима града Београда. У вези са трошарином, као што сам Вам већ изјавио, ми намеравамо да реформишемо мерину и пијачарину. И ту ћемо, путем контроле, настати да се приходи од мерине и пијачарине правилно и уредно наплаћују, тако да у границама постигнутих вишкова олајк!иамо грађанима и допринесемо да промет економских добара буде у Београду што интензивнији и живљи. Што се тиче исплате летећег дуга, ја сам се у своме експозеу и тога питања дотакао и изјавио, да ћемо са своје стране исплати летећега дуга посветити нарочиту пажњу. Само, и то питање тражи више времена, јер његово решење није ни лако, ни једноставно. Његово решење зависиће од многих чинилаца, а нарочито од благонаклоности Краљевске Владе, на коју смо већ учинили потребан апел, да Држава и њене установе Општини исплате оно што јој дугују. Ја се надам да ће овај наш апел наићи на добар одзив, те очекујем да ће нам Краљевска Влада у санирању наших финансија највише помоћи, и то на тај начин што ће она, са своје стране, наћи пута и начина да се огромна општинска потраживања, како на име закупнине, тако и на име таксе за осветљење, воду и остало, што пре остваре. У овоме погледу, могу вам изјавити, да сам предузео читав низ мера и корака, како би се општински буџет што више растеретио. Ми смо се обратили Господину Министру финансија и умолили га да нам пружи као наша финансијска надзорна власт потребне подршке. Обавестили смо га о свима потраживашима Општине београдске и молили да нас помогне да та потраживања чим пре наплатимо. Поред тога, молили смо га да неке постојеће терете, као, на пример, возаринску таксу и трошарину на електрично осветљење, укине или сведе на правничку

_ Стр. 191 меру. Молили смо и Господина Министра правде да кирије за овдашње судове не падају више на терет општинског буџета, већ на терет државнога буџета, сматрајући да је правосуђе опште народна институција и да служи, кад је реч о судовима у Београду, не само Београђанима, већ и они,ма из даље и ближе околине Београда. Истакнуто место у до сада предузетим корацима код Господина Министра финансија заузима измена Закона о екСпропријацији непокретних добара за потребу грађења железница од 1880 године. По томе закону „кад је законодавна власт решила да се гради железница, онда се за државно, окружно, среско, општинско и манастирско земљиште, било чисто или под шумом, које се за потребу железница заузима, неће давати никаква накнада." Овај Закон важи само за територију Србије. У свима осталим крајевима Југославије ова се накнада даје, тако да је престоница Југославије стављена у много тежи положај од сеоских општина ван граница бивше Краљевине Србије. Ову неправду би требало отклонити и Београд изједначити у погледу накнаде за заузета земљишта са тим сеоским општинама, Одредбе чл. 4. поменутога Закона још се и данас примењују при одузимању земљишта од Општине београдске исто онако како су се примењивале пре педесет година, када је Београд први пут добио железницу. Што је Закон о експропријацији непокретних добара за потребу грађења железнице пре педесет и пет година потпуно изједначавао престоничку општину са сваком другом сеоском општином, било је разумљиво и оправдано, јер је тада и за престоницу, као и за свако друго село, железница ишла далеко од грађевинског реоиа, по терену који је у ствари онда претстављао утрину. Данас, међутим, ситуација није иста. Данас се од Општине београдске бесплатно заузимају за разна проширења железничке мреже у грађевинском реону, скупоцена општинска градилишта, што Општини чини огромне материјалне штете. На тај начин држава не само да не помаже своју престоницу, него јој изузетно чини штете, које не чини осталим великим градовима, као Загребу и Љубљани. Ја овим не желим да у овоме погледу чиним некакав приговор, зато што се Загребу и Љубљани даје накнада, а Београду не даје. ја сам далеко од такће помисли; напротив, ја желим само да укажем на постојећу неправду и постојеће неподједнако третирање. Иначе, моја је жеља да Београд заједно са Загребом и Љубљаном, удружено и брачхки, допринесу процвату наше Домовине, наше лепе Краљевине. Данас, када на престоничкој општини, поред њених социјалних обавеза леже и велики задаци око проширења, регулисања и улепшавања престонице, данас има само у времену од 1920 године па до сада одузетог или експропријацијом резервисаног њеног земљишта за потребе железница преко 800.000 квадратних метара, што претставља вредност од преко ,100,000.000 динара, пошто ово земљиште Општине београдске лежи у грађевинском реону. Али, не само да се општинско земљиште по поменутоме Закону бесплатно експроприше за стварне потребе државних железпница, него се оно бесплатном експропријацијом резервише и за евентуал-