Opštinske novine

Стр. 192

БЕОГРАДСКЕ НОВМНЕ

не доцније железничке потребе, па неупотребљено земљиште, не само да остаје државна својина него га Држава користи издавањем у закуп за разна стоваришта. Лишена својих највећих непокретних добара у грађевинском реону, Општина београдска скоро није више у стању да испуњава оне задатке, који јој се намећу као престоничкој општини, културном центру и социјалној установи. Мора се, дакле, престати са даљим бесплатним експроприсањем општинског земљишта у грађевиноком реону, а оно експроприсано земљиште, које није за железницу употребљено, требало би Општини вратити, односно за већ употребљено платити јој и одговарајућу накнаду. Овако схватајући ово питање, ми смо се нашли побуђени и у смислу ових излагања предложили Господину Министру финансија, да путем финансиског закоиа за 1935/36 годину измени постојећи Закон о експропријацији непокретних добара за потребу грађења железница. Ја се надам да ће овај наш предлог о измени овога Закона наићи на правилну оцену и очекујем, да ће га меродавни као основни и оправдани усвојити. Један од господе градских већника приметио је да је принос од општинских добара и сувише мали у поређењу са приносом који од својих добара примају општине града Загреба и Љубљане. Наводећи, да ове две општине примају по томе основу знатно више од имања знатно мање вредности него Општина београдска чија је вредност имања далекв већа и значајнија. Поводом овога, сматрам за потребно да изјавим да укупна вредност општинске непокретности по процени из 1932 године износи 3,049.589.466. Од ове непокретне имовине у обзир за ренту долазе плацеви, зграде, земљишта, дућани, и киосци чија је укупна вредност 2.238,480.638,— динара. Међутим, из ове суме од преко две милијарде динара треба да се издвоји вредност зграда које су намењене основним школама, радничким обдаништима, дечјим склоништима, затим треба издвојити вредност зграда и земљишта које Општина употребљује у сврху својих властитих потреба, као што је случај са зградом Техничке дирекције, зградама Дирекције трамваја и осветљења, Дома стараца и старица, Возног парка, цигљане, земљишта за гробља, Дезинфекционог завода, кланице, кафилерије итд. Исто тако треба имати у виду и чињеницу да је Општина уступила у бесплатно уживање за дуги низ година многа своја земљишта хуманим, националним и културним друштвима, а напосе Београдском университету. Најзад, треба имати у виду и чињеницу, да многа општинска земљишта уживају државне установе које јој у накнаду за то ништа не плаћају. Даље, треба имати у виду и тај факат, да се Општина при издавању својих станова под кирију руководи првенствено хумано-социјалним разлозима, и да ниском киријом притиче сиромашнијим грађанима у помоћ. Има станова које Општина крајње сиромашним грађанима издаје бесплатно. Према томе, кад се узму у обзир све ове чињенице и сви ови разлози, онда је сасвим! објашњиво зашто Општина тако мало прима на име кирије од својих имања.

Примећено је, да су предлогом буџета запостављене социјалне устанозе и да им није обезбеђено довољно кредита. Међутим, Буџетска комисија, као што сте се и сами могли уверити, учинила је потребне корекције и то у смислу схватања којима се нова општинска управа руководи. Те корекције су дошле ради појачања социјалног активирања градске службе. Буџет материјалних расхода Дирекције за социјално старање повећан је за 1,286,900.— динара. У ову суму и ово накнадно повећање није урачунат кредит који је предвиђен у резервним кредитима за опрему и функционисање болнице, која треба ускоро да се доврши. Ако би и овај кредит додали наведеној суми, онда би укупно повећање достигло 2,000.000.— динара, а са личним издацима 3,750.000.— динара у округлој цифри. Ова чињеница у довољној мери илуструје каква схватања и погледе има данашња општинска управа на питања из области социјалног старања. Буџет Дирекције за социјално и здравствено старање за 1934/35 годину за редовне материјалне расходе износи 12,226.300,— Међутим, за те исте расходе у Предлогу буџета за 1935/36 годину предвиђено је 11,815.900.— динара. Али, ако се овој последњој цифри дода сума предвиђена у резервним кредитима, онда је Предлог буџета за 1935/36 годину Дирекцији за социјално и здравствено старање већи него што је износио по буџету за 1934/35 годину. Повећање је, дакле, учињено на овоме месту и ако се на свима другим местима морало смањивати и кресати. Речено је, да је у Предлогу буџета мало предвиђено на име кредита за исхрану незапослених и сиромашних грађана. Ако би узели у обзир само кредит који је намењен искључиво овој сврси, онда би ова примедба била сасвим на своме месту. Али, господо, већници, исхрана није једини облик помоћи коју Општина додељује беспосленима и сиромашнима. Целокупна социјална и здравствена служба намењена је првенствено оним друштвеним слојевима који су најслабији, а то значи свакако и онима који су данас без посла. Према томе, ако се узму у обзир сви облици, под којима Општина указује разне помоћи, нема сумње да ће се констатовати да је» с обзиром на велики износ ануитета и других материјалних издатака, у Предлогу буџета доста предвиђено на име социјалне и здравствене помоћи. У осталом да не постоје огромни ануитети који страховито притискују општински буџет, Београдска општина свакако да би предвидела више кредита за све оно што долази у домен социјалног и здравственог збрињавања. Ако би поредили у томе погледу Београд са Загребом и Љубљаном, слика би овако изгледала: Београд даје за социјално старање 5,159.090, динара, а на име ануитета у акруглој цифри 92,000.000, динара; Загреб даје за социјално старање 11,570.216, динара, а на име ануитета 19,581.839 динара, и Љубљана даје за социјално старање 9,254.295,— динара, али за ануитетску службу свега 17,414.138,— динара. Из овога поређења, Господо Градски већници, можете извући потребне закључке. После великога рата, као што вам је познато, Београд је био разрушен и потпуно девастиран. За подизање његово из таквих рушевина требало је уложити много нова-