Opštinske novine

Стр. 278

БЕОГ РАДСКЕ НОБИНЕ

у свомс првом ставу признаје сгечена права, док их у другом нишг^и и то са ретроактивним дејством. Све предузете мере (као личне интервенције иод Министра, многобројне конференције са посланицима у Народној скупштини, штампање читавих студија итд.) да се ова одредба измени, остале су безуспешне, јер је ова одредба имала, сигурно, извесан политички циљ, а сталешке организације нису толино моћне да се и против партиских организација са успехом боре. И сада је настављена акција против § 159 Закона о градским општинама, и можемо Вам рећи да се надамо успеху да ће се тај неправични и реакционарни за«1онски пропис поништити. Дужност је зато и будуће Управе, да ради свим силама да се неправични § 159 стави ван снаге; иначе ђе он створити тешке моменте и у животу градских службеншаа, и у даљем развоју наше градске комуналне политике. Непосредно после доношења Закона о градскмм општинама, отпочео је рад на изради Уредбе, која би имала да регулише звања градских службеника, нивелишући их са звашима државних службеника. Како ова Уредба има сиоро исто толико животног значаја за градске службенике као и сам Закон о градским општинама, то је Управа преко Радног одбора земаљског Савеза предузела све потребне мере и кораке да та Уредба буде оваплоћеше правице и објективног схватања. Према финансиском предлогу, који су у основним линијама израдили г. г. др. Ђулизибарић и др. Аранитовић, г. Видаковић је предузео акцију преко земаљског Савеза, обишавши, у циљу заједничке акције свих организација, главније бановинске центре мао Загреб, Љубљану, Скопље итд., тако да су у сарадњи са свима земаљским организацијама општинских службеника коначно утврђени заједнички предлози. Цео овај елаборат по питању Уредбе о градским службеницима предан је ресорним члановима Краљевске Владе. После усменог образложења, претседника Радне управе земаљског Савеза г. Видаковића, надлежни фактори су се изјаснили готовим да ће приликом израде Уредбе узети у обзир предлоге земаљског Савеза свих организација самоуправних службеника, да врло радо прихваћају сарадњу Савеза, и да ће захтевима изаћи у сусрет до крајших граница могућности. Уредба о изједначењу положаја имала је да ступи на снагу још пре пола године, али се за сада у<спело да се шено доношење одложи за неколино месеци, тако да је света дужност нове Управе да по овом питању настави рад са пуно озбиљности. Овим одлагањем Уредбе такође су спашене милионеке суме од плата општинских службенима, а ни у овогодишњим буџетима плате нису смањене. Када се узму у обзир све ове чињенице, које су по своме дејству претиле животним интересима целокупног сталежа општинских службеника, разумљиво је да је Управа и сву своју пажњу окренула на ту страну. Због тих важних момената није било временеке могућности да се доношењем нових правила раније приступи реорганизацији нашега Удружења. Управа је било у целости, било делимично по актуелним питањима одржала велики број седница, а уколико није било ширих састанака, конференција и

конгреса за то треба тражити објашњење у ондашњој политичкој ситуацији, која није дозвољавала алармирање општинских службеника да бране своја права и своју егзистенцију. Благајник г. Ив. Вуксановић поднео је детаљан извештај благајне са билансом, из кога се види да у прошлој 1934 г. није било пасиве у финанеиском пословању Удружења. Претседник Надзорног одбора Удружења инж. г. Бора Поповић, Директор Дирекције трамваја и осветлења, поднео је извештај Надзорног одбора, дв је целокупно финансиеко пословање нађено у реду. У дискусији о раду Управе, критиковали су г. г. арх. Светозар Генић, шеф Архитектонског отсека и Благоје Марјановић, шеф Судског отсеиа у пен. Г. Генић подвлачи да резултати досадашњих успеха припадају Радном одбору Савеза а не Управи Удружења, као и да Управа Удружења није била у потребном контакту са чланством. Г. Благоје Марјановић тврди,' да досадашња Управа Удружења није била легално изабрана и да, притом, многи чланови Управе нису ни сво) члански улог измирили итд. Претседник г. др. Ђулизибарић одговорио је опширније на пале примедбе, подвлачећи, да је Управа Удружења у свима приликама заступала интересе сталежа и са њима одржала низ конференција око Уредбе, заштите платних принадлежности итд. Тврди да су примедбе г. арх. Генића личног карактера. Побија тврђења г. Бл. Марјановића о нелегалности Управе, која је изабрана на редовној годишњој скупштини у 1934 г., као и доказује да су сви чланови Управе измирили своје чланске улоге итд. Пошто су извештаји Управе и Надзорног одбора примљени, прешло се на доношење нових правила Удружења. Г. Сл. Видаковић изнео је значај реорганизације Удружења на сталешкој основи, као и значај увођења секција за социјално-здравствено, економско и културно унапређење чланства Удружења, а г. др. Ђулизибарић образложио је правну организацију Удружења према пројекту правила. После детаљне дискусије прихваћена су правила Удружења са Правилником социјално-здравствене секције. На крају скупштине приступило се избору Управе Удружења, у кују су изабрани: - г. г. Угљеша Давидовић, в. д. директора Санитета; арх. Хуго Розенцвајг, шеф Инжињерског отсека; Слободан Ж. Видаковић, шеф Одељка за штампу _и културну пропаганду, Слав. Живановић, гл. секретар Социјално-здравствене дирекције; Панта Васиљевић, Марко Шајтовић, Милорад Милошевић, Богосав Думбаловић и Иван Вуксановић' а за заменике: г. г. Милош Анђелковић, Анђелмо Ђоковић и др. Срб. Ђонић. За чланове Надзорног одбора изабрани су г. г. арх. Драгољуб Миленковић, инж. Слободан Петровић, др. Реља Аранитовић, инж. Драгомир Николић и Цвијан Михаиловић, а за заменике г. г. Петар Минић, Влада Лукић и Драгољуб Стевановић. Нова Управа се конституисала и изабрала: арх. г. Розенцвајга за претседника, а др. У. Давидовића и Сл. Видаковића за потпретседнике. Свет. Мил.