Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 367

Неколико осноБНих модатака најбоље ће нам илустровати ову планску станбену политику прашке општине. У периоду од 1919 до 1923 год. прашка општина подигла је 2731 просторију за становање. Од укупних грађевинских трошкова (од 125 милиона к.ч.) држава је пружила потпору односно гаранцију у висини од 85%. 1924 и 1925 год. изграђено је 1136 станбен^х просторија. Грађевински трошкови изноое 34,800.030 кч., а државна потпора, односно гаранцдја, кретала се од 45—70 °/о тих укупних грађевинских трошкова. I Ма да је 1925 год. укинута државна станбена потпора, ипак је прашка општина наставила своју станбену акцију. При том, са још већим обимом: н.пр. у периоду од 1925 до 1930 год. Прашка општина, без државне потпоре, изграђује 3251 нових хигијенских станбених просторија. Изградња је рацлонализирана, те трошкови износе 109,600.000 кч. Грађени су искључиво мали станови, а подизани су у свима прашким квартовима. У 1931 год., под притиском јаке економске кризе, када сиромашни грађани не могу да плаћају ни јевтине општинске станове од собе, кујне и претсобља — прашка општина приступа изградњи извесног броја станбених зграда са једном просторијом за становање. Ма да се нашло релативно добро решење зграде са отвореним ходницима (верандама), око целе куће, ипак се ми не бисмо могли ни у начелу сложити са изградњом тих „кухиња за становање", јер основне хигијенске потребе једне породице траже минимум од две станбене просторије. То се одмах увиде\о и у Прагу, као и у осталим европским градовима, јер већ 1932—1933 год. прашка општина наставља изградњу хигијенски спретно решених малих и јевтиних станова у зградама са сунчаним верандама. Стан се у овим зградама састоји из спаваће собе (28 м 3 ), кухиње (7,5 м 2 ), већег претсобља, купатила, клозета. Станарина је врло ниска: годишње износи око 2.200 кч. У њу је урачуната и то.пла вода у купатилу, пара у машински уређеним перионицама итд. Од 1931—1933 год. Прашка олштина подигла је око 1000 нових станбених просторија, са грађевинским трошком од око 22,000.000 чехословачких круна. Желећи да помаже подизање здраве породице, Прашка општина изграђује од 1926 год. и породичне куће са малим баштама. Ове је куће општина подизала на властитим земљиштима, које је поделила на мале парцеле. То земљиште је давала на 80-тогодишњу употребу уз миИималну кирију од 2 кч. на један хват. Да би му општина нодигла породичну кућу, респективни радни грађанин морао је имати уштеду у суми од 10% од грађевинских трошкова. Остатак од 90%

давала би општина као своју позајмицу на 20 година са 5% интереса. Породичне куће подизала је прашка општина у колонијама, које је одмах везивала брзим и трамвајским саобраћајем, као и о свом трошку уводила водовод, електрику, плин, канализацију. У главној колонији породичних кућа општина је изградила 338 таквих кућа, уз трошак од око 14,000.000 кч. итд. Прашка општина изградила је за најсиромашније грађане једну колонију дјрвених кућа, барака у баштама. У те куће уложено је 11,000.000 круна,. и у шима је омогућено јевтино а здраво становање. Исто тако подигла је 7 двоспратних зграда са 306 станова, који служе само привременим станбеним потребама оних породица, које се моментално нађу на улици без стана. Затим, изградила је преноћишта са по 750 постеља и најмодернијем уређајем: гардеробом, тушезима, трпезаријом, амбулантама итд. У станбену делатност Прашка олштлна уложила је по рату преко 350 милиона чехЈОсловачких круна, и то не рачунајући огромну вредност датих грађевинских плацева. Али она не мисли да се на томе задржи. Сада спрема цео један програм станбене асанације, на првом месту побољшање станбених прилика у старим кућама, који ће добити специјалне пореске олакшице ако се хигијзнски буду преуредиле, као и решавање проблема становања незапослених и полузапослених грађана итд. Прашка општина извршила је 1932 год. обимну теренску анкету нехигијенских малих станова, преко које је створила детаљну евиденцију лоших станова, и сада предузима планске кораке да се ти нездрави ста,нови преуреде или принудно поруше... Ми смо од увек пледирали да у акцији за изградњу малих и радничких станова морају Уреди за оси,гурање радника да играју првостепену улогу, јер најважније сретство у превентивној борби против туберкулозе радничких маса јесте изградња здравих малих станова. Примера ради наводимо овде случај чехословачког Централног завода за соцлјално осигурање, који је развио велику делатност на пољу изградње хигијенски беспрекорних малих станова за широке радне слојеве у чехословачким градовима. Централни завод подизао је мале станове, али никако тако мале да би њихова пренасељеност претила здравственим приликама својих станара. Подизани су станови од собе, кујне, већег претсобља, шпајза, купатила, клозета и сунчане веранде. Поред властите грађевинске делатности, Централни завод за социјално осигурање основао је и специјално Акционарско друштво за изградњу малих станова кзје је у Прагу подигло 44 станбене хигијенске па-