Opštinske novine

Стр 366

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Чехослов.ачки градови показали су по рату лег; замах на свима пољима социјалне политике, а особито у изградњи малих и хигијенских станова. У станбеној акцији чехословачке градске општине уживале су свестрану помоћ државе, која је, пре свега, гарантовала градским општинама и станбеним задругама за узете зајмове, а поред тога давала на име помоћи новчане станбене потпоре у висини једногодишњих камата и амортизација за све изграђене ма\е станове. Овим државним потпорама користило се у чехословачким градовима прекз осам стотина станбених задруга. За своје службенике, држава је у централним градовима подигла мале хигијенске станове у вредности од једне и по милијарде динара, а градским општинама и станбеним задругама дала је дожава у току последњих десет година око шест милијарди динара на имз помоћи за изградњу малих и хигијенских станова. Самз изградња малих станова у Прагу помогнута је од стране државе са око једну милијарду динара, а исто толико и од стране Прашке општине, кој,а је, поред 350,000.000 чешких круна, дала за сиротињске и радничке станове и потребна земљишта испод цене коштања, ослободила изградњу малих станова од свих грађевинских и других такса и приреза, као и осигурала трамвајску и аутобуску везу, канализацију, водовод, осветлење, калдрму и др. у радничким станбеним колонијама. Интересантан је и за нас поучан развој државне сарадње на потпомагању станбенз из■радње у чехословачким градовима. Зато ћемо бар у најкраћим потезима резимирати основне форме те државне интервзнциј з на пољу станбене политике. Главна форма државне финанзијске потпоре у 1918—1922 год., којом су се највише и користиле општине и станбене задруге, била је у државној гаранцији за другозтепену хипотекарну позајмицу. Држава ое оба везала новчаним заводима, који су пружали позајмицу, на плаћање камата и амортизације гарантованих зајмова. Држава је гарантовала само за другостепене позајмлце, које са негарантозаном позајмдцом чине код станбених задруга 95% стварних грађевинских трошкова. Градитељ је морао да из властитих средстава покрије само 5°/о грађевинских трошкова. У колико се станбена криза ублажавала, у толико се и ова државна потпора смањивала. Н.пр. за станбене зграде са малим стлновима, које су општине и зграде подизале, државна потпора износила је од свих грађевинских трошкова у 1922 год. 85°/о; 1923 год. 70 °/о; 1924 год. 45°/о итд. Исто тако мењали су се и услови за давање државне станбене потпоре, а према развоју станбених прилика. У периоду од 1918

до 1922 год. држава је помагала изградњу само оних зграда са малим сгановима, у којима најмање две трећине површине пода долази на мале станозе са површином до 83 м 2 . 1924 год. проширена је државна потпора и на веће станове, као и на приватне градитеље, јер су дотле помагане самз општине и станбене задруге. 1925 год. државна станбена потпора је укинута да би се већ после две године, 1927 год., законом обновила, само у многоме ослабљена: држава се обавезује на другостепену хипотеку само у случају ако дужник не би могао да плаћа. За разлику од ранијих закона. овим из 1927 год. градитељ је морао да сам покрива камате и амортизацију позајмице. Од 1930 год. државна је помоћ поново реформисана, проширена и повећана, али се односи сада искључиво на зграде са најмањим становима (са површином пода од 3040 м 2 ). Државна помоћ за изградњу таквих станова износи 2,5% годишње од 90% свих грађевинских трошкова. Од 1934 год. та је потпора подигнута до 3% годишње. Закон о праву експропрглјације за јавне потребе донео је чехословачким градовима велике комплексе грађевинског земљишта за потребе малих станоза и социјалне установе. "Гако је н.пр. град Праг дошао до 40 милиона квадратних метара грађевинског земљишта, уз минималну цену од 1,50 чехосЛовачких круна по квадратном метру, што му је потпуно и омогућило изградњу малих станова, као и многобројних социјалних установа, као што су у Европи јединствени ,,Масарикови домови" и слично. Праг је показао неоспорно лепе успехе у решавању станбзног проблема. Његов рад из области социјалног старања може послужити као образац многим градским општинама, нарочито у првој фази њихове социјално-комуналне оријентације. После комуналне политике Енглескз и Руси^је, где из дана у дан ничу чит,ави нови и до савршенства уређени градови. Праг заузима једно од првих места бар у буржоаској соцлјалној политици. Што је најзначајније у овој акцији Прага, то је успешно извођење концентрације целокупног рада на пољу социјалног старања. Пре осам година та је акција била растурена, распрскана у хиљаде блиставих капљица хуманизма али без јаког и усредсређеног струјања. Сад је од свега тог.а створен јак млаз. Све је то концентрисано на Крчу — социјалном насељу прашке општине, у најлепшим творевинама савременог урбанизма — ,,МасариковиМ домовима". У станбеној политици Праг се показао на висини свога доба. Подигао је неколико колонЦја јевтиних и здравих малих станова за своје сиромашне грађане и раднике.