Opštinske novine

Стр. 372

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

ним грађевним парцелама. Пољске градске општине помажу приватну иницијативу у изградњи јевтиних станова, дајући им све пореске олакшице, као и парцелисана земљишта под дугогодишњи закуп. Држава са своје стране даје низ субвенција, као и бесплатан подвоз грађевинског материјала за подизање малих станова. У изградњи јевтиних станова нарочито се у Пољској истичу градови Варшава, Лавов, Познањ, Краков итд. Код Енглеза је станбено питање потпуно плански решавано. Решавано је на још взћој линији, можда мање великодушно но у француским градовима, али трезвено, са оном познатом упорношћу енглеске расе. У свој комунално-социјални програм Енглези су унели (Законом од 1919 год.), подизање преко пет стотина хиљада домова са становима за своје сиромашне грађане, и од тога је више од половине већ остварено. Док белгијски и француски градови, па донекле и немачки и чехословачки, највише подижу мале станове преко нарочитих друштава и задруга за изградњу хигијенских станова, дотле енглеск! градови изграђују мале станове скоро искључиво у директној комуналној режији. Законом зв. ,,Хаусинг енд Таун пленинг ект" од 1919 и 1925 год. овлашћене су градске општине не само да граде мале и хигијенске станове у најобилнијим размерама, него и да врше како све експропријације потребних терена, тако и принудно рушење нездравих станбених зграда и крајева... Озакоњено је тада и издавање емисија станбених облигација савеза здружених или појединачно градских општина. Станбени бонови градских општина, који доносе 6°/о интереса, пласирани су, захваљујући снажној комунално - публицистичкој пропаганди, код свих народних редова, који су свесрдно помогли ову социјалну акцију својих општина. Према утврђеном плану, биле су потребне огромне суме финансијских сретстава и њих су заједнички пружили држаза и градске општине, уз помоћ радничких синдиката и разних социјалних и хипотекарних фондова. Сума за изградњу малих станова у свима енглеским градовима прелазила је 520 милиона фунти (око 123.760 милиона динара). Држава се специјалним законом од 1923 г. обавезала да годишње даје милионске станбене субвенције и то за време од шесдесет год!ина. Градске су општине, такође, закључивале дугорочне станбене зајмове, често и са роком од 80 година!... Интересантан је и начин како енглеска држава субвенционира градску комуналну делатност у изградњи малих станова. Она се законом од 1923/24 г. обавезала, да градским општинама плаћа по 9 фунти (око 2142 дин.) годишње за сваку саграђену кућу са малим становима, и та субвенција да траје 40 година

за сваку станбену кућу. Једини законски услов државе је, да кирија у овим становим|а не сме прећи висину закупа за предратнђ радничке станове. На основу ове државне субвенције, градске општине, у колико не желе да директно изграђују мале станове, могу на сваких 9 фунти држ. годишње субвенцијр дати приватној иницијативи дугогодишњи зазајам од 100 фунти (око 23.800 дин.), да би се тако у року од 40 година могао респективни мали стан да амортизује, у главном из саме државне субвенције. До сада је у енглеским градовима изграђено 987.670 малих станова, већином у породичним зградама. Енглеско традиционално схватање породичног дома толико је укорењено, да од свих станбених зграда у атару великог Лондона 81 °/о спадају у мале, породичне куће, а у другим енглеским градовима тај се проценат пење и до 94°/о. Овако снажна и удружена станбена акција морала је да успе, те су енглески гра,дови међу капиталистичким држаЕама до данас највише учинили на пољу изградње малих станова. У овој комунално-станбеној политици енглеских градова — још једном да подвучемо — нарочито их је помагала енглеака држава, која је још 1844 год., на захтев сера Роберта Пила, устанозила, сталну парламентарну комисију за проучавање станбеног питања у градовима, Први закон о становима донет је још 1851 год., да би се од тад,а до данас нормирало још четрдесет нових и детаљисаних закона о малим и јевтиним становима у енглеским градовима. Као пример те гвоздене упорности енглеске расе, наводимо овде да су само једнога дана лондонске комуналне власти срушиле 7800 нездравих станова, а само у току једне године сазидале и подигле 22.000 кућа за своје раднике и сиротињу, као и случај ирске престонице Даблина, која је пре кратког времена своју сиротињу сместила у здраве хигијенске општинске станове, а нездраве квартове једноставно порушила. Лондонска општина од својих станбених колонија, у које је сместила стотине хиљада сиромашних становника, добија данас око 7,2% прихода. Енглеска држава не само д:а материјално помаже изградњу малих станова, него и руководи преко свога Министајрства рада и народног з^равља што бољом рационализацијом и хигијенском обрадом малих станова. Тога ради министарство народног здравља у заЈедници са савезима градова и општина издаје специјалне едиције са серијама типова зграда за становање, где су детаљно предвиђени сви моменти, технички, економски, социјални и др. при изградњи малих станова, као и дата најдетаљнија стручна упуства. Поред тога, успех енглеских градова у подизању својих цветних гарден -ситиа прет-