Opštinske novine

3 *

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 373

ставља једно лепо дело нашег века. Градови у врту — о корма ћемо доцније рећи роју реч више — замишљени у хуманитарној фантазији Ебенезера Ховарда, већ су остварени у толиким угледним примерима, нарочито око Ливерпула, Лондона, Биримингема, Манчестра итд. Док се већина наших градских општина решава да ли да изведе и најмању социјалну акцију, дотле се у Енглеској сања данас један велики сан. Отаџбина Томаса Мора и Роберта Овена има још економско-социјалних романтичара, утописта и сањалица, а то је утешно за цело човечанство! У Енглеској постоји сада читав покрет — не екстремиста, не ни тредиуниста, који су капитализму више него лојални, него баш широких буржоаских кругова, који из нагона за самоодржавањем, из класног егоизма и ради сузбијања класне заоштрености, траже да се запуштени раднички квартови свих великих енглеских градова из темеља поруше, јер су они расадници и физичке и моралне зар ; азе, и сав тај рад;ни и сиромашни свет расели у нове и цветнз колоније, у гарден-ситие!.. Ма колико да се у овом целокупном станбеном старању европских држава и њихових градских општина прозиру, можда, егоистички трзаји тешко оболелог капиталистичког поретка, ипак се мора објективно признати један снажан замах многих социјалнокомуналних акција на стварању што пошднијих и што здравијих радничких станбених насеља. Градови Енглеске и Европе, иако притешњени пожудама и егоизмом капиталистичког друштвеног поретка, ипак су прегли свом својом снагом да путем једне шире социјалнохумане делатности помогну сиромашне масе свога грађанства. Међутим, и ако спутавани огромним економским предрарудама, они су ипак утрли многу сузу патњи, ,али су у исто време и показали, да је њихова снага и организација немоћна да болни крик широких фаланги раднога народа, жељног социјалне правичности и здравијег живота, претворе у песму среће и радости... Најснажније замахе на решавању станбеног питања чине до данас градови Совјетске Русије, што код нас, као Словена, може само да пробуди осећај поноса и братске среће. Услед снажне индустријализације доживели су у току последњих годцна скоро сви руски градови, а нарочито Москва и Лењинград, нагли популациони развитак. Москва, која је пре 10 год. имала 1,700.000 становника, 1 'игантски је порасла до фебруара 1935 г. на 3,600.000 становника, што пружа један у историји градова скоро непознат пораст од 110% за непуних 10 година! Некадашњи Петроград, данас Лењинград, има око 2,450.000 становника. Исто тако снажан су развитак и-

мали и градови: Горки (459.000 становника), Стаљинград (404.000), Свердловск (462.000 ст.) итд. Упоредо са наглим ииновским ширењем старих руских градова, где се за последњих 10 година популациони развој креће од 38 до 110%, Руси су подигли цео низ потпуно нових градова као центре своје моћне етатизиране индустрије и пољопривреде, а гради се око стотину потпуно нових и урбанистички савршених градова, као на пр. што су нови градови Кировск, Стаљиногорск, Магнитогорск, Прокопевск, Березники итд. Поред тога, многи су стари градови из основа преуређени и прилагођени својим привредним и социјалним потребама. Међу њима се нарочито истичу Саратов, Иван Вознеоенск, Новосибирск, Свердловск, Чељабинск, Горки и тако даље. По једном унапред утврђеном плану, врши се у руским градовима изграђивање нових станбених колонија, које задовољавају све социј.алне и хигијенске захтеве радних маса братске нове Русије и њених напредних градова. Подизањем стотинама хиљада ових станбених грађевина руководе најбољи руски архитекти уз сарадњу немачких и америчких изграђивача градова, као што су на пр. светски ауторитети арх. Мај, творац новог Франкфурта на Мајни, арх. Мајер, арх. Л. Корбисје и други. Према привредној структури града врши се избор типа станбених колонија. Код градова са преко сто хиљада становника подижу се „ станбени квартови" , који могу да приме по 8.000 становника. Станбени квартови одвојени су међусобно неприкосновеним зеленим појасима (парковима, шумама, цветним баштама итд.), широким најмање 300 м. У средини ових појасева подижу се градске основне школе, дечја обданишта, игралишта и тд. Исто тако за сваки „станбени кварт" изграђен је од стране града културни центар (библиотека, позориште, сала за предавања, народна читаоница, привредни музеј, биоскоп и т. д.). , Станбени квартови везани су са индустриским и администативним центром града брзим и јевтиним саобраћајним сретствима. У 72 града је тога ради уведена специјална аутобуска и трамвајска веза, у чије је инвестиције уложено од 1931 до 1935 г. 325,000.000 рубаља. Само је на пр. у Москви од 1931 г. порасла дужина трамвајске пруге са 90 километара, а у Лењинграду са 70 клм. Исто тако сви ,,станбени квартови" добили су водовод, канализацију и електрично осветљење. Станбеном иолитиком рук-оводи уједињена акција државе, покрајинских (градских) управа и градских станбених задруга, у које је уписано преко милион и по чланова.