Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр 377

та болесна радња може да упропасти и многе здраве замисли које би каснше дошле. Прва контрола утрошка буџетом одобрених кредита, може да се састоји г у тако званом отварању кредита, како то ради и Држава. Отварање кредита је прва мера предострожности да се не може Управа ангажовати преко онога што је она у стању да удовољи. Отварање кредита треба да се врши, за материјалне расходе тромесечно, а за личне по једномесечно. На основу убраних прихода од протекла три месеца, а узимајући у обзир и рачије године, може се лако добити слика прибличших прилива прихода за будућа три месеца. На тој основи, треба да се врши и распоред отворених кредита, чија сума не сме прећи преко пројектоваке суме прихода. При завршетку тромесечја узима се у обзир остварљивост како прихода тако и извршених расхода, и појављена разлика се преноси при прорачуну другог тромесечја. На тај наччн може се, у колико постоји воља Управе да се плански ради, створити ако не апсолутна равнотежа у финансијама, а оно да се спречи свака самовоља, свако славољубље, да се нешто ,,монументално" и ,,вечно го остави, што се после преноси као рак рана са једног колена на друго док не дође на то да то плати онај који то најмање може, и који је најмање позван да то чини. Најважније је, код уредног вођења комуналних финансија, да се основни акт који повлачи за собом издатак провери и проучи, да се унапред обезбеди и ликвидација тога издатка, колико је уврштена у програм рада, или да се одбаци. Свака друга радња предострожности је беспредметна, јер је без довољног дејства. Све остале радње, које се у виду превентивне контроле раде, односе се више на рачунско испитивање, или на начин извршавања набавке. Тек онда када је један издатак одобрен, по питању кредита, и кад је осигурано његово коначно ликвидирање, може наредбодавац да изда наредбу о извршењу. Ту је законодавац у Закону о градским општинама био мање говорљив него у ранијем закону о Општинама. Стварно излази једно, а то је, да се већ унапред предвиђао један засебан Закон о финансијама самоуправних тела. Тај је и потребан, али до доношења тога закона може се што ш'та још догодити. § 124 Закона о градским општинама пред(виђа да ће Министар финансија саставити ближе одредбе о благајничком и рачунском послоЕању ,и контроли. Слична одредба била је и у Закону о општинама, али до данас није се та Уредба појавила. Сам закон о општинама обнародован је пре скоро годину дана. Времена је било доста да се и та] недостатак попуни. Зато и не можемо очекивати да ће то што би регулисало финансиску службу град-

ских општина доћи ће од стране надзорне власти, него морају саме управе настојати да ту признаницу попуне. Рачунско-благајничкој служби, као и претходним контролним мерама, не посвећује се свуда у градовима она пажња која је потребна. Није потребно већих доказа од оних које нам дају судови, осуђујући овога или онога благајника наплаћивача, ит.д., ради злоупотребе општинског новца. Те злоупотребе Не долазе случајно, не долазе чак ни ради васпитања или криминалности појединаца, него ради недовољне контроле у рачунско-благајничкој служби. Контрола је недовољна јер су недовољни законски прописи, и јер у свима општинама на свима рачунско-благајничким местима не седе људи свесни своје дужности. А не тражите реда онде где нема довољно строге, стручне и самосталне контроле. Градска општина то је велики адмикистративни апарат. Ту се нарочито настоји, поготову кад нема довољно заштите у закону за ту сврху, да потури нешто што није потпуно на месту. Иесталност управе, несталност особља, кога свака управа мека, нестварања стручног кадра људи који би могли да уоче све недостатке рада, зар су данас? Нису. Можда је и овако стање на^их могли створити нешто боље него оно што је градских општина, благословено, јер, ко зна, могло је и горе да буде. Сви градови хвала Богу живе. Што грађани од терета једва дишу, то је знак кризе, Што привредни сталежи пропадају |ер су милиони и милиони дугова укамењени у општинским архивама, то не значи да можда неће бити некада боље — тако без сумње резонују они који су суделовали на остварењу данашње заплетености у финансијама наших градских опШтина. Надзорне власти носе део одговорности за ово стање. Негмогуће у не^овољном вршењу „надзора над а-инансиским газдовањем самоуправних власти" нашто их упућује чл. 3 Закона о уређењу воховне државне управе, него што нису пропигали потребне законске прописе о регулисању рачунско-благајничке службе, Да се рачуна на свест свакога грађанина, онда закони неби били ни потребни. Али је овде у питању начин рада. Чл. 134 Закона о општинама про^исивао је да ,из^аци учињени по рачуницама преко или ван буџета без надлежног одобрен-а сматрају се као злоупотреба а за штету одговарају руковалац касе и наредбодавац солидарно." Види се да се Закон ограничио на последњу и ако хоћете очиту радњу злоупотребе која се може одиграти. Међутим, све оне претходне радње, које су код државе регулисаве било законима било уредбама или правилницима немају сво;е примене код Општине. Потребу Закона о градским финансијама, изиску'е и факат, да се деловање у градским општинама потпуно не подудара