Opštinske novine

Прилози за историју Београда: СвеоголиБс М. Гребенац

Где је место у Београду на коме је спаљен Св Сава?

О питању места на коме је спаљено тело Св. Саве, овим написом отварамо анкету и пустићемо у своје ступце и свако друго документовано мишљење. Када је пре више од тридесет година расправљано о месту на коме је некад у Београду спаљено тело Св. Саве, да би се ту подигао храм њему посвећен, надвладало је мишљење да је Св. Сава спаљен на платоу повише хотела „Славија", — па је ту и саграђена привремена црквица. Одмах се мора рећи да је такво мишљење сасвим погрешно. Оно не само што се не заснива ни на каквом нарочитом историском споменику (документу) него и сам положај тога платоа према Београду (вароши) и насељима око њега из онога доба, а с обзиром још и на мотиве због којих је Св. Сава спаљен, искључују и саму помисао на то место. Крајем 1б-га века тај плато је био под њивама и лугом, ненасељен и једва приступачан. Био је ван саобраћајних праваца; до њега се долазило, вероватно, каквом путањицом преко њива. Осим тога он је и једном дубоком пролоком (вододерином, скоро урвином) био одвојен од Београда. То је онај поток што је све до наших дана још дерао Макензијевом улицом, па испред хотела „Славцје", кроз Немањину улицу сливао се у некадању „Циганску Бару", која се рружала поред Саве (напоредо са њом, почињући од „Господарске Механе" а свршавајући се код парка испред хотела „Бристола"). Зашго би Синан-Паша имао потребе да се мучи и пентра на тај далеки плато? Да до њега и по њему гази њиве и ливаде које су тада биле у јеку, јер је спаљивање извршено Ј ^рајем Априла? Нашто стварати толику потру и уништавати толике плодове, када је око Београда, баш на делу „Врачара", било и сувише необрађена земљишта?! Већ и стога је извесно да су мошти Св. Саве морале бити спаљене на неком другом месту, на месту које није било обрађено, које није било ничије и којим се свако могао користити. Затим, на месту негде поред самог Цариградског друма, да би му се лакше могло приступити. Зато то М1есто треба тражити негде уздуж улице Краља Александра, јер она иде баш истим правцем старог Цариградског друма.

Али да би се то место могло извесније пронаћи треба водити рачуна и о оном 1 другом елементу, о мотивима због којих је Св. Сава спаљен. Мора се имати на уму да је то урађено, као што знамо, из политичких разлога. Светац је, и ако 'мртав, био проглашен, слично поступку са папом Формозом, за тешког политичког кривца и кажњен да његове мошти буду спаљене. Али такво спаљивање имало је бити јавно. Извршење најтежих казни и за политичке кривце, по појмовима Турака (па и по доцнијим западњачким појмовима) морало је бити јавно, јер им је и један од циљева био застрашити оне који остају у животу. Знамо из скорије прошлости како су Тур^ ци и наше ближе претке набијали на коље због њихових политичких кривица и тако набијене излагали на јавна места, већином од Стамбол-капије (од места где је данас споме;ник Кнез Михаила) па дуж Цариградског друма, до „Теразија". И сеча кнезова пред Устанак Карађорђев вршена је јавно, пред народом. У осталом, да Св. Саву није требало јавно спалити, пред српским народом, не би га из Милешева ни доносили чак у Београд, већ када је поробљен тај манастир, свршило би се ту ;на1лицу места и са остацима Св. Саве. Овакво схватање Турака о циљу егзекуције даје нам један нови податак за тражење места на које је Св. Сава спаљен. Оно нам казује да је то место морало још бити и ближе вароши. Прво зато, што се пламен с ломаче требао лепо видети и из самог Београда, а затим и с тога да би олакшаним приступом већи број радознала света био намамљен да дође на само лице места. Ако, сад, бацимо поглед1)на ондашњи положај Београда и српских насеља око њега, лако ћемо увидети, још једаред, да ни мало не могу имати права наши историчари који су као место спаљивања означили оно месго где се сада налази црквица Св. Саве, које је место, — кажимо и то — у оно доба једва и улазило у састав „Врачара". Како стојимо са насељем Срба у Београду и око њега при крају 1б-га века? Београдска варош, као што је познато и утврђено, није за доба Турака никада ишла преко шанца, који ју је опасивао. А тај шанац