Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 383

Бројност бракова у Београду ио вероисиовестима. У Београду је законом признат и обавезан црквени брак, као и у највећем делу наше државе. Према томе, Београђани који желе да ступе у брак, морају да изврше обред венчања у цркви и то по прописима оне вероисповести, којој припадају. Велика већина београдског становништва припада православној вероисповести. Од 240.0С0 становника Београда 185 003 су православни, а то износи 77,6%. После православних долазе на друго место римо-католици са 36.480, па мојсијевци са 7,900, муслимани са 3,500 и евангелици са 2,750. Остале вероисповести имају безначајно мали број верника. Од свих Београђана најмање се жене православни. Ма да они претстављају гро београдског становништва, ипак цифра православних бракова силази нешто испод просечне и показује свега 7,9 бракова на хиљаду становника. Међутим, године 1921, само за иравославни живаљ у Београду број бракова износио је необично високу цифру од 20,4 на хилзаду становника. Први по бројности бракова у Београду су муслимани. Са малим смањењем они су задржали готово исту цифру из 1921—1925 године, која је просечно бележила 75 бракоза на хиљаду становника. Данас се међу београдским муслиманима склапа 14 бракова на хиљаду становника. Узрок теквој бројностл бракова код београдских муслимана не може се тражити у њиховом економском стању, јео оно пре спада у лоше, него ли у до|5ро. Али, овде је у питању други потстрек за брак тј. велике олакшице у брачним форалмностима и велика либералност у доцнијим брачним обавезама. Као што је познато, муслиманска брачна правила дозвољавају муслиману да узме више жена. Овом привилегијом мушке брачне стране данас се, истина, не користи готово ни један београдски муслиман. Али, питање развода је врло олакшано, јер је за то потребна само једнострана воља супруга. Најзад, породице сиромашног муслиманског живља навикле су на тако скроман живот, да се лако помирују са тим да живе и од најмањих прихода, те их криза и лоше материјално стање не задржава толико од брака, као остале, који су навикли на виши и скупљи стандард живота. Београдскл муслимани склапају за 44°/о више бракова, него ли православни. После муслимана по бројности бракова у Београду долазе евангелицн и римо-католнци, са 12,7 бракова на хиљаду становннка. Виоока цифра, која се и овде показује, налази објашњење у доста тесној повезаности, ко-

ја влада међу припадницима ових вероисповести, нарочито међу римо-католицима, већином досељеним из нових крајева, који се редовно и у великом броју окупљају у својим богомољама и у разним верским и регионалним друштвима. Услед овог тешњег контакта између особа супротних полова исте вероисповести, истих обичаја и сличног регионалног менталитета, јако је олакшан пут узајамном упознавању, које доводи до брачног споразума и формалног склапања брака. После римо-католика и еванГелика по бројности бракова долазе београдски Јевреји (Сефарди и Ешкенази) са 11,3 бракова на хиљаду становника. Т а б е л а V Број склопљених бра«ова на хиљаду становника по вероисповестпма у Београду 1933 год.

Вероисповест

Бро| станов !ика

Сб о о О- а 10 §_

Колико бракова нч 10^0 ст.шовн.

Православни Римо католици Јевреји Муслимани Евтнгелисти

185.500 Зо.ОО) 7.900 ј .503 2.750

1 43? 465 89 4. 35

7,9 12,7 11,3 14,9 12 7

Овако знатан број бракова београдских Јевреја објашњава се добрим економским сгањем великог дела Јевреја. Оно пак јеврејске сиротиње, која се у последње време у Београду појављује, ипак не остаје у сасвим безизлазном положају, јер их њини једноверници помажу и материјално, и стварањем могућности рада. А, као што смо већ нагласили, добре материјалне прилике утичу врло повољно на бројност бракова. У апсолутним ц гфрам:а, године 1933 склопљено је у Београду: 1437 православних, 455 римо-католичких, 89 јеврејских, 49 муслиманских и 35 евангелистичких бракова. Тачно стање бракова у Београду по вероисповестима показује нам наша Табела V. * * * Као што се из напред изнетоГ види, опадање бројности бракова у БеоГраду дошло је свакако као последица данашњих тешких економских прилика велике већине становништва. Кад се узме у обзир несумњива вредност брака у етичком, социјалном и националном погледу, онда је јасно д'а овај проблем треба најсвестраније ис!гитати и уложити све силе да се материјално омогући склапање и егзистирање брака, на коме почива темељ данашње породице, нације и државе.