Opštinske novine

Стр. 278 2) код зграда виших од два спрата, за сваки спрат висине повећава се површина свегларника са 4,00 м. 2 ; 3) кад светларник осветљава одељења за становање, спаваће собе које се не могу поставити према улици или прописном дворишту, д:огу се поставити на подужној страни оваквих светларника само онда, ако је овај спојен са суседним светларником. У овом случају код појединих светларника неће се смети смањивати њихове површине; 4) кад ови светларници служе само за осветлење споредних просторија код З1'рада са приземљем и два спрата као: ходника, споредних степеника и претсобља до 6 м 2 површине, онда светларник мора имати најмање 6 м 2 површине са најмањом ширином од 2 м. Код виших зграда ова се површина повећава још за 2,00 м 2 . за сваки спрат почевши од трећег спрата. (6) Код зграда где се светларници спајају са светларницима суседних зграда, површине светларника могу бити мање за 1/3 од крописане површине, под условом да светларник за главне просторе буде 12 м 2 површине а дужина додира најмање 2 м. (7) Окна за проветравање служе само за проветравање купатила, нужника, остава за јело и споредних ходника. (8) Окна за проветравање морају имати најмању површину од 2 м 2 са најмањом ширином 1,00 м. а ако се проветравају само клозети морају имати најмању површину од 1 м 2 . (9) Светларници са површином од 12 м 2 и више рачунају се као неизграђени део градилишта — као двориште, а испод ове површине и окна за проветравање рачунају се КС10 изграђени део градилишта. II. ОДЕЉАК. ПРОПИСИ О ИЗВОЂЕЊУ ГРАЂЕВИНА. 1. Технички прописи. Чл. 11. Грађевински материјал. (1) Као грађевински материјал који се може употребити за грађење сматра се природни и вештачки камен (армирани или набијени бетон, опека) дрво, гвожђе и сваки онај материјал који се одобри за зидање. Грађзвински материјал мора одговарати прописаиим нормама по § 36 Грађевинског закона. (2) За статичке рачуне важи једино оптерећење које је прописаио у нормама за опгерећење у зградарству по § 36. Грађевинског закона. , I (3) За поједине конструктивне делове зграда треба у главном употребити следећи материјал: 1) за темеље: природан или вештачки камен постојан на влази; 2) за носеће зидове: природан или вешгачки камен;

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ 3) за међуспратне конструкције: дрво или масивне конструкције (опеке између гвоздених носача — пруски сводови или армирани бетон); 4) за кровове: дрво, гвожђе и армирани бетон. (4) Зидови од дрвеног скелета (бондрука) или само дрвета (дрвене зграде) од ћерпича (непечене опеке) са малтером и блатом као спојним материјалом и зидови од набоја, не могу се употребљавати код зграда у грађевинском реону, а ван овог реона могу <е изводити само у насељима која ће се одредити регулационим планом и Уредбом о његовом извођењу и по прописима чл. 43 овог Правилника. (5) Малтер употребљен за зидање мора одговарати нормама за напрезање зидова, пронисаним по § 36 Грађевинског закона. Чл. 12. Темељи грађевине. (1) Темељи грађевине морају бити изведени и начин фундирања одређен према месним теренским приликама по законима који важе у науци о фундирању земљишта. (2) Темељи грађевине морају да буду од чврстог материјала који је у води постојан и са потребном јачином која одговара оптерећењу грађевине која се подиже. Величину дозвољеног опгерећења земљишта одређује пројектант м зато сноси пуну одговорност. Изабране конструкције и усвојене димензије стопа темеља морају бити оправдане отатичким рачуном. (3) За грађевине које се пројектују на несигурном земљишту, уз пројекат доставиће се и подаци о сондажи земљишта са статичким рачуном темеља. Изузетно могу се ови подаци поднети накнадно по раскопавању градилишта, али увек пре почетка рада. (4) Ако се темељи грађевине морају поставити на земљишту на коме постоје старе нужничке јаме, помијаре, бунари, разни канали и т. д. потребно је јаме очистити и хемијским сретствима уништити заразне клице, затим попунити шљунком и песком, добро набити и предузети потребне мере за нарочито фундирање. I (5) Темељи зидова морају бити постављени испод површине земљишта најмање за 0.80 м. Мања дубина може се дозволити само ако се темељ поставља на чврстој стени. Чл. 13. Подруми. (1) Подрум је најнижи део зграде чија је површина пода (патоса) испод горње површине пешачке стазе или околног земљишта. (2) Зидови подрума морају бити озидани само од чврстог материјала постојаног 1на влази, а у /потребној јачини, која одговара оптерећењу грађевине која се подиже.