Opštinske novine

3

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр, 435

Друга категорија је сиротиња чији број расте без обзира на економске и друге прилике, јер долази као природни процес или несрећан случај у раду. То су у највећем броЈУ бивши радници разних врста, који по социјалном уређењу код нас немају никакво обезбеђење за случај старости и неспособности за рад. Због тога они падају на терет, не онима који су својом р.адном снагом подизали матријеално богатство, него падају на терет Општине и својих ближих у опште. Њихов рад није ни за кога створио обавезу да им обезбеди животну егзистенцију на случај старости, изнемоглости и случајне неспособности, него их у тим случајевима, који су' више но извесни, оставља на милост и немилост Општине и суграђана. Трећа категорија јавља се у времену ове беспримерне привредне кризе и беспослице. Она је по броју нестална, јер зависи од степена незапослености и од сезонске активности; али и ова сиротиња за Београдску оМштину претставља велики терет, јер је ту највећи и претежни број радника који по својој завичајности не припадају Београдској општини. Међутим зато што се нађу на њеном тлу, што долазе да помажу изграђивање Београда и што дошавши са неколико динара овде, а не нашавши рада, немају чиме да се врате у свој родни крај, нити имају воље да се врате, јер их и тамо чека глад и патњ^а, они услед свега тога падају на терет Београду посредно или непосредно и Београдска општина је стога принуђена да се и о њима и њиховој судбини интересује и брине. Ова последња категорија београдске сиротиње је за Београдску општину и њена финансијска средства она кап која прелије већ пуну чашу. Јер Београдска општина по саставу свога становништва има највише сиромашних људи, од: којих велики дсо пада на терет општини стално или привремено. Како то стварно изгледа довољан је за илустрацију овај пример. Београд има око 250 хиљада становника. Међутим за божићну помоћ Јсоја се издавала за Божић 1935 год. било је унето у списак 8249 породица са 27.703 душе. Као што се из тога види, сваки десети прими божићну помоћ, Према. томе оних девет релативно сиромашних становника треба да помажу десетога. Ето због таквог стања београдског становништва за Београдску општину сиротиња чини озбиљан проблем. Али није сва тешкоћа у томе што постоји толика сиротиња, него још и у томе што број сиротиње стално расте а привредни Београд стагнира. Само неколико примера за то. Сталну месечну помоћ примало је: 1929 године 497 лица 1932 године 537 лица

1933 године 562 лица 1934 године 561 лице Божићну помоћ примало је: За Божић 1930 године 1392 породице За Божић 1932 године 5192 породице За Божић 1933 године 7952 породице За Божић 1935 године 8249 породица У дому стараца и старица било је: 1929 године 184 лица 1930 године 205 лица 1931 године 232 лица 1932 године 271 лице 1933 године 285 лица 1934 године 273 лица Као што се из ових примера види пораст је сталан. Према томе за Општину београдску није само брига да у своме, иначе преоптерећеном, буџету нађе покриће за помагање сиротиње, него је и стална брига из године у годину да нађе и покр|иће за повећање позиција за помагање сиротиње. Уз те редовне издатке долазе затим и издаци на незапослене, о чију судбину Општина као социјално-комунална институција на једној и као престона општина на другој страни, не сме да се оглуши. * За администрирање помоћи београдско} сиротињи уопште, Београдска општина има нарочити Отсек у Оделењу за социјјално и здравствено старање. Овај се отсек брине о организацији и издавању помоћи београдској сиротињи свих категорија. Помоћи које отсек издаје фиксиране су на ових седам врста, и то: 1. Помагање сиротиљи новцеи, где долазе: а) Стална жесечна помоћ, б) Пензија у облику сталне жесечне поиоћи, в) Тренутна поиоћ, г) Рефундације; 2. Понагање огревнии материјапом; 3. Лечење у бањама и опоравилиштима; 4. Помоћ у лековима; 5. Помоћ у сахрањивању сиромашних; 6. Помоћ у исхрани и обући сиромашним војним обвезницима: 7. Помагање преко Дома стараца и старица. Сталну месечну иомоћ уживају она лица, која су услед старости и болести у немо'гућности „да прибаве најнужнија средства за егзистенцију." Ову су помоћ примали: 1929 год. 497 лица у суми 739.400 динара 1932 огд. 537 лица у суми 721.090 динара 1933 год. 562 лица у суми 753.950 динара 1934 год. 561 лице у суми 709.620 динара