Opštinske novine

Стр. 442

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

лавио у вишој категорији до доношења и ступања на снагу новог општинског Статута. Тужилац је до доношења тога статута био службеник II категорије. Приликом раззрставања он је одлуком Комисије за разврставање од 28 јануара 1930 год. С.бр. 1843, према својим школским квалификацијама разврстан за архивара Општине града Београда у III категорију IX класу, па је ранијим решењем Суда општине града Београда О.бр. 4538 од 28 марта 1931 године унапређен у VIII класу. — Али како се он, као што је напред истакнуто, до доношења и ступања на снагу новог статута налазио у II категорији, која му није одмах приликом разврставања призната, то је општински суд по праву које му је Статутом признато, а када је по своме нахођењу нашао да се тужиоцу II категорија може признати, донео решење О.бр. 30515 од 29 октобра 1932 год. којим је тужиоца унашредио за шефа отсека у II чиновничку категоријоу III класе, 5 степена. Овакво решење о истакнутом постављењу, које се у суштини ствари има посматрати као одлука о унапређењу — превођењу тужиоца у II категорију, са звањем те категорије (II став чљ 9 и чл. 15 Статута) имало је свога основа у овлашћењу поменутог чл. 67 Статута. Ова II категорија и ако тужиоцу није била призната раније приликом разврставања, ипак је општински суд могао сматрати, да није искључено његово право да тужиоЦу II категорију призна доцније, када по своме нахођењу буде вољан да му такву категорију призна, по овлашћењу Статута као затеченом служкбенику II категорије. За овакво превођење и постављење општински суд је могла определити чињеница, која ее нарочито подвлачи да за истакнуто признање II категорије Статутом није предвиђен никакав рок, није опредељено никакво време у коме се признање више категорије допушта. А кад у том погледу не постоји никаква изрична забрана Статута, онда је Општински суд могао сматрати, да одлучивање његово по решењу О .бр. 30515 није противно Статуту. Пошто је решење Суда општине града Београда О.бр. 30515 оценио на начин, како је напред изложено, а према одредбама Статута које се на спорно превођење и поставл>ање односе, и које се и у оспореном решењу Министра унутрашњих послова третирају, Државни савет је прешао на оцену питања о тОтле, да ли је у конкретном случају било закс.чске могућности, да се поменута извршна пра!\носнажна одлука Суда општине града Бео- града О.бр. 30515 од 24 октобра 1932

год. оглашава за ништавну одлуком Министра унутр. послова од 2 јануара 1935 год. IV бр. 13/35, на основу тач. 3 § 135 Закона о општем управном поступку па је нашао, да у конкретном елучају нису постојали законски услови, који би пружали могућност, да се поменуто решење општинског суда огласи ницггавним на основу тач. 3 § 135 Закона о општем управном поступку. За овакву констатацију истичу се ови мотиви: По закону о општем управном поступку једна правноснажна одлука не може се укинути, ни изменити (§ 136). То је правило. Један од изузетака учињен је у случајевима предвиђеним у § 135 Закона о општем управном поступку. По § 135 тач. 3 3. у. п. на коме је законском гротшсу заснованаи оспорена одлука Министра унутрашњих послова, надзорна власт у вршењу права надзора огласиће ништавном одлуку против које нема правног лека, кад она садржи грешку која проузрокује ништавост по некој изричној законској одредби. У смислу ове законске одредбе грешка која је учињена при доношењу односне одлуке, треба да је таква, да она по самом закону проузрокује ништавност одлуке. У конкретном случају, да би се решење Суда општине града Београда О.бр. 30515 могло огласити ништавним, потребно је у духу поменутог законсКог прописа, који се као изузетак има најуже тумачити, да оно садржи такву грешку, која проузрокује његову ништавост по некој изричној законској одредби. Али, према напред изложеним констатацијама, поменуто решење такву грешку не садржи. Оно је донето на основу Статута који допушта признање више категорије од стране општинског суда једном службенику, који је до доношења и ступања на снагу тога Статута био службеник II категорије. — У погледу признања више категорије, по овлашћењу чл. 67 Статута, као што је напред истакнуто непостоји у Статуту никаква временска ограниченост, која би опредељивала рок, до кога је такво признање више категорије допуштено. А кад таквог рока нема, онда се не може изводити и претпостављати, да се о признању више категорије могло одлучивати само приликом разврставања, а не и доцније, кад општински суд буде нашао за потребно и могућно, да своме службенику прнзна вишу категорију, коју је он раније већ имао. Према томе, поменуто решење суда Општине града Београда о унапређењу тужиоца у II категорију са звањем те категорије не садржи грешку која проузрокује ништавост по изричној законској одредби Статута.