Opštinske novine

Стр. 444

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

у почетку, да је статус затечених службеника једном за увек одређен одлуком о превођењу, тако да су у погледу мењатћа овога службеничког статуса такви службеници потпуно изједначени са онима, који први пут ступају у службу. Тако, ако један од таквих службеника треба да промени категорију, он мора испуњавати исту школску спрему, која се тра-ки и за нове службенике. И ако би противно овоме неко без школскз спреме био пребачен у вишу катеогрију, таква одлука је ништавна исто као и она, којом би се нзко првипут посгављао у службу у категооију за коју нема спрему. Ово напомињемо ради тога ; што је Државни савет у неколико случајева стао на гледиште да има места примени тач, 3 § 135 3. у. п. када су у питању ови други службеници, Као и да се не би погрешно схватило, да Мин. унутр. послова уопште по 1 праву надзора на може огласити ништавном и једну правноснажну од!луку градских органа (већа или претседника), која садржи једну такву грешку. Мадасе Министарство унутрашаих послова није слагало са оваквом пресудом Државног савета, ипак је њене разлоге морало усвојити и првобитну одлуку изменити у смислу те пресуде. Али како прописи чл. 67 Статута изречно забрањују да службених коме је призната виша категори^а не може бити унапређен за шефа отсека, Мин. унутрашњих послова је новом одлуком огласило ништавним решење Општинског суда само уколико се оно односи на унапређење односног службеника за шефа отсека у III класу. Међутим, и ову одлуку Државни савет је по тужби поништио, наводећи за то оае разлоге: Из акта овог предмета види се да је тужилац на дан ступања на снагу Статута од 1929 год. затечен у II категорији. Приликом развоставања он је отлуком комисије од 28 јануара 1930 год. Обр. 1843 преведен у III катеогрију 4 степена IX класе, дакле приликом доношења ове одлуке о превођењу по томе Статуту није му била призната друга категорија. Но доцније, суд му је одлуком Обр. 30515 од 29 октобра 1932 год., а по праву које му даје чл. 67 ст. 2 Статута, признао ту категорију. Према томе и ова одлука Обр. 30515/ 32 има се сматрати само као измена одлуке о превођењу тј. као нова одлука о превођењу којом је измењена прва одлука о превођењу под Обр. 1843/30, пошто иначе Статутом није био одређен рок у коме се ово превођење имгло извршити, какО је то и расправЈвено пресудом Државног савета бр. 5275/35 од 23 фебруара 1935 год. А по ст. 3 чл. 67 пом. Статута, овакав службеник који нема квалификације за II категорију али се у тој категори-

рији затекао на дан ступања на снагу овога Статута па по томе основу ту катетегорију задржао, као што је и тужиочев случај, унапређује се као и други службеници, с тим да место шефа отсека може добити само ако сз на то место потзрди, односно утврди одлуком о превођењу Па кад се по томе пропису тужилац могао унапредити и утврдити за шефа отсека одлуком о превођењу, као што је то и суд учинио напред наведеном одлуком број 30515/32, како је напред изложено., онда тиме није учињена грешка, која би по ст. 3 § 135 3. у, п. давала законско овлашћење да се та одлука огласи за ништазу. Ово у толико пре, што се по Закону једна правноснажна одлука, каква је и одлука Обр. 30515/32 не може укинути или изменити, сем у случају предвЈиђеним у §§ 133—135 3. у. п. Али то су изузетци од општих прописа па се, морају најуже тумачити, дакле могу се применити само на случајеве изрично предвиђене у закону. Они се не могу проширити и на случајеве који нису у томе закону изрично предвиђени. Због тога се тач. 3 ст. 1 § 135 пом. закона, која одређује: „кад проузрокује ништавост по некој изричитој законској одредби", не може проширити и на случај овде у питању, јер наведена одлука не садржи грешку, нити недостатак изрично прописаних услова, како је напред изложено, који би проузрокозао ништавост по некој изричној законској одредби. Како је то овде ипак друкчије учињено оспОреним решењем, то је оно са предњих разлога противно закону, па се као такво имало и поништити, као што је и пресуђено диспозитивом ове пресуде." У овој пресуди Савет јасно истиче да решење Општинског суда о унапређењу посматра као измену одлуке о превођењу. Свакако да ту Државни савет мисли на § 133 3. у. п, Ми смо истакли напред, да је одлука о превођењу заснована на прелазним одредбама Статута и да је важност ових одредаба временом ограничена, тако да се оне не могу више примењивати када су у једном случају косумиране. Али и ако се узме да је измена одлуке о превођењу могућна, као што то Савет схвата, она се може извршити само уз опште законске услове (§ 133 3. у. п.), Ако законскчх услова за измену одлуке нема, онда се она не може извршити. Ми држимо да тих законских услова у конкретном случају није било, а ево зашто: У чл. 67 Статута, који смо напред цитирали, несумњиво јасно се нормира да лица, којима се призна право на категорију за коју немају епрему, могу бити задржана у тој категорији на оним положајима, на којима су