Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 449

1) прописе о изграђивашу улица и путова, (о ширинама, успоиима, спојевима), трговима. парковима, садовима итд., о јавним зградама и игралиштима, о одржавању природних лепота иисторијских и уметничких објеката, о густини и висини изграђивања итд.; 2) ближе одредбе о грађевинском реону, заштитном појасу, грађевинским зонама и о подели целе површине обухваћене регулационим планом за разне сврхе и потребе; архитектонску обраду зграда у појединим улицама и трговима; удаљеност зграда од уличних регулационих линија и од суседних међа и границу до које се могу изграђивати унутрашње површине блокова; удаљеност од железнице спроводника струје високог напона, цркава и школа, гробља, војних утврђења, аеродрома, творница, магацина експлозива, водоводних бунара и резервоара, кланица, стрводерница, сајмишта за стоку, складишта за дрва, извора за пијаћу воду, реципијента за одвођење нечисте и атмосферске воде итд.; 3) ближе одредбе о постројењима железничког, трамвајског, водјног, аутомобилског и ваздушног саобраћаја, као и одредбе о водоводним, канализационим, гаснрим (плинским), електричним и телеграфско- телефонским спроводницима и рбјектима; 4) грађевински и финансиски програм уређаја са образложењем регулационог плана, приоритетни план о изградњи потребних јавних грађевина, улица, тргова, к1анализације, водовода, експропријација итд. (2) Овом уредбом може се одредити и начин подизања грађевина и ван грађевинског реона и заштитног појаса, уз претходно одобрење надлежних власти, као и површине, које ће се искоришћавати у пољопривредне и друге сврхе, а све с обзиром да будуће проширење грађевинског реона, који може у извесним случајевима да заузме и цео атар општине. Веоград није до сада изграђиван по неким нарочито успелим методама, Сењак, Душановац, Пашино брдо и Булбулдер пре говоре да није било готово никаквих метода. Ти су крајеви, поред осталих!, грађевински болесни и потребно је како Французи кажу Аих §гап<3б шаих 1ез §гапс!8 гетесЈез. Како је сад моменат када се Уредба ра т ш, она мора бити тај велики лек за ту велику бо,љку. Чести су случајеви код нас, да се уместо „великих лекова" предузимају пекз полумзмере, крпежи, који само повремено, за дан два, задовоље потребу али доцније још више погоршавају стање. Законски текст, који објашњава шта свз треба Уредба да садржи, показује да ће њени творци носити на себи огромну одговорност за будући развој Београда, акој се она буде поштовала. Јер је могуће да жиЈвот са својим неумитним потребама и снагом, надјача и најбоље замишљену Уредбу о извођењу регулационог плана за Београд. — Па ипак У-

редба се мора што пре имати и мора се озбиљно радити. Како ће она дати смер целокупном будућем развоју Београда, целохупном његовом изграђивању, немогуће је тражити само од општинске администрације да је она уради. За веће, културније градове у иностранству такве уредбе раде шире Др кавне комисије, јер се озбиљно схваћа њен значај, економски, социјални и културни. Код нас је без даљњега, врло лако образовати једну такву ширу комисију. По Грађевинском закону § 106 Грађевински одбор је саветодавни орган општине по грађевинским предметима, а по Општим упуствимја за израду Ур'ед|бе о извођењу регуалционог плана и грађевинског правилника, потписаним од стране Мин. грађевина М.Г.Бр. 17140/32 на основу § 3 Грађевинског закона, у члану 76 стоји образложење о Грађевинском одбору. Из њега се види да опШтина сем тога што може да бира за чланове грађевинак1ог одбора и стручњаке који нису градски већници, дакле људе изван оПштине, — може у већим градовима д|а прошири ГрађевинскИ одбор са стручним лицима, преставницима техничких, привредних, социјалних, медицинских и уметничких корпорација, у случајевима кад се имају решавати важна општа начелна, комунална, техничка и социјална питања а нарочито за уређење и регулацију, за израду Уредбе о извођењу регулационог илана и т. сл. А то је баш оно што је гготребно за образовање једне шире државне одн, општинске комисије, која ће једну такву Уредбу радити. Београдска општина има свој регулациони план, који мора да претрпи корените измене. Свима је познато, што се и поема честим излагањима измена планова види да се регулациони план Београда сваки час мења. Сам живот са њиМ 1 тера шегу! Ово је \довољно па да се закључи, да садањи план не задовољава потребу, јер чим се нешто мења, значи да је старо, неупотребљиво или се бао као такво сматра. По тач. 2 § 7. Грађевинског закона, Београд 1е морао да заврши своје упеђајне основе до 22 јула 1934 год, Како ни катасгазски планови нису били готови, на којима се регулација мооала радити, Општина је тражила од Министарства грађевина да јој се рок за израду уређаЈних основа продужи, што је Министарство и одобрило, Под' М .Г.Бр. 11263 од 12 јула 1934 г. тај рок је општини продужен до 1 јануара 1936 године. Од Уређајних основа, које сачињавају три ствари: а) Грађевински правилник б) Регулациони план и с) Уредба о извођењу тога регулационог плана, урађена је само једна ствар: Грађевински правилник. Остале две ствари се тек имају урадити. Оне се већ