Opštinske novine

Стр. 464

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

У немачком листу Берлинер Моргениост (ВегПпег Мог^епроз!;) Ф. А. Ек, познати немачки новинар, написао је у броју од 22 јуна 1934 године, следеће о Београду: ,,Од свих главних градова Подунавља Београд је град који је по спољашности показао највећу промену. Процес развијања града, који је почео свршетком рата, још траје. Учињено је много и стари Београд сваке шдине све више нестаје. На помолу је ново! време, народ хоће своје право и користи своју младу снагу. Напредак земље није изостао ни у погледу промета странаца. А лична сигурност страног госта је потпуна. Београдски полицајац по свом начину је исто тако приступачан и спреман за помоћ као полицајци у Берлину. Једна дама из немачког Рајха, која већ седам година живи у Београду, прича ми о личнојј сигурности у овој земљи и тврди да се нигде у свету не може тако мирно спавати као овде. Реч Балкан још увек код средњо-европских људи буди нејасне претставе, али треба знати да је све друкче. А што да се каже о Београду? Један модеран београдски хотел као што је „Српски Краљ" може мирно стати поред _,,Адлона" или „Бристола" у Берлину. Елегантно уређене собе, послуга која добро говори немачки, богат јеловник и ниске цене, то су најпријатнија изненађења које Берлинац може да доживи у Београду. У првом хотелу може се становати и хранити дневно за осам марака. А вожња улицом стаје 6—9 фенига... За Београд у 1934 години може се рећи: да ое у њему врши једна временска промена, и да из рушевина утонулих векова расте његово ново, велеградско лице.'" Одлични немачки публициста др. Макс Фишер, приказао је у великом листу Дајче Алгекајне Цајтунг („Оеи(;5сће АП§;етете 2,еј1ип§") на овај начин Београд: ,,Кад дођете на београдску железничКу станицу после паузе од три године, одјмјах примећујете промену. Раније, кочијаши, фијакери и неКолико таксиа, данас ауто-такси вас вози у варош и први утисак је потпуно нов. Раније, Београд је имао изглед једно.г огромног градилишта. Улице раскопане и свуда су се зидале нове зграде. Данас, гла|вне улице су одлично асфалтиране, а радови су из центра одмакли до у најдаље квартове. Београд је добио све што му је требало. Добио је паркове, пуне зеленила које мами пролазчика на одмор; добио је лепе тргове и места која пружају чаробан изглед, јер Београд је изграђен на једном брежуљку и тај положај пружа изванредне погледе на разне стране тока Саве и Дунава. Да би се упознала драж овог града треба прво осетити његов ритам. Између старе и нове вароши не постоји от-

суство стила, као што је случај са већино|м градова Истока, иако поред једне старе куће која иотсећа на Турке стоји модерна грађевина од шест сиратова. Ииак, ови контрасти су ретки. Већином:, стари и нови обдици такви су, да пријатна идила и модерна радиност изгледају сродне. Чини ми се да у томе лежи особита драж Београда. Западњачки активитет куца у ритму уличног живота, али у овом животу града остало је много и од источњачког размишљања. Седећи пред кафаном „Москва" у сунцу раног поподнева, посматрамо људе који испред нас пролазе. Београд је, нема сум!ње, постао оно што је пре рата можда би|о Беч, врата између Истока и Запада. Поред људи који у покрету, понашању и облачењу имају потпуно средње-европски карактер, видимо и српске сељаке у њиховим шареним ношњама и остали сликовити народ. Утисци исто|ч* њачких боја од пре три године избледели су, а западњачки утисак је јаче наглашен. Као свуда на Балкану, велику улогу играју кафане, као место за састанке, где се не воде само теоретски разговори него где се закључују реални послови... Врло пријатно и неусиљено друштво налази се код оних породица које имају летњиковце са баштама ван Београда. Нарочито за време бербе обичај је, да се пријатељи позову на посело. Ту се развија права словенска гостољубивост, срдачност и ведри хумор правог Србина..." Ј. Бем, у листу Сонтаг Морген („5оп1а§-Мог§еп") написао је један чланак о Бео^ граду у јануару 1935 године, у коме истијте нарочито француски утицај који се осећа у Београду, али који ипак није успео да угуши источњачку ватру коју овај град носи у срцу: „Београдска тврђава у погледу борбене технике нема никакве вредности али пристаниште и докови у центру целокупне балканске мреже за економску политику будућности значе исто што је значила и тврђава у току вековних територијалних борби за Балкан: кључ Балкана. Ко влада Београдом, томе не само да су отворене мађарске равнице, капија за запад Европе, већ и обратно: Балкан. Значај града лежи у његовом положају на ушћу Саве која је ту широка 400 метара у Дунав који је широк 750 метара. Водени путови иду на север и југ, на исток и запаД, везујући Београд троструким морским путовима са далеким и блиским Истоком. Ток Дунава веже Београд са истоком, са Црним Морем, а на западу је Савом и директним железничким везама везан за Јадранско Море, док на југу Морава и Вардар крче пут и дају везу са Егејеким Морем. Уз ове токове, који претстављају најважнију везу средње и југоисточне Европе ^са