Opštinske novine

Комунадна хроника: Сдободан Видаћовиђ, шеф Одељ. за штампу и културну лропаганду Г. п, х". Веограда Међународни конгрес за станбену културу и асанацију градова

Један од најтежих проблема савремених градских агломерација је питање здравог И јевтиног становања широких радних маса. Питање здравог стана — то је питање живота радних грађана, њиховог подмлатка, њихове расне будућности.

којима се окива и дух и тело; у којима се трује и убија морално и духовно биће човеково, које у апатији и алкохолу траје своје чемерне дане... Стан није просто склониште од кишз, кошаве и мраза; он је нешто много значајније,

Са Међународаог конгреса за асанацнју градовз: председнишгва конгргсисгаЈу званичној посети прниагору града Прага г. др. Бакси. Између осгадах, (седе) прегседник свегске Уније градоваЈдр. Виба, прниатор Прага др. Блкса. др. иаЉ. Кубнк, прегседнак за урбанизаи МЈСаракове Акадеичје рада, др. инЉ. Шусгер (Франкфург на Мдјни), др, Емид Бинк (Брисел) (сгоје) иаЉ. Јовш Обрадовнћ, прегсгавннк Миаисгар. грађевина, С1обздан Видакаваћ, де1егаг Савеза градова и града Београда, арх. 4раг. Поновић, арх. Татић (Београд) игд.

У погледу туберкулозне опасности, која све већма загрожава цело човечанство, пита- 1 ње здравог стана, то је питање најмоћније ар Ј тиљерије у борби противу ње. Питање стана — то је добрим делом и питање народне привреде — јер рђав стан, разоравајући здравље људско, ствара безмерне штете и дефиците народној привреди. Рђави станови утичу несрећно и на саму просвету, на општи духовни стандард, јер се у мрачним јазбинама ништа не чита и не мисли; у њима се хвата жабокречина на мозгу њихових становника, као и на зидовима њихових изби; рђави су станови робијашнице, у

јер радни грађанин XX века није преисторијски пећински човек! Када се овако широко посмагра проблем човековог права на стан, онда се тек види колико су европски градови очајно далеко од његовог празедног и пуног решења!... У епидемиологији апсолутне већине ин, фективних болести, градски нехигијенски станови играју једну од главних улога, Могло би се рећи да скоро нема те заразнз болести, у чији се развитак није проткала нит нездравог, првенствено пренасељеног стана. Тако је на пр. др. Праусниц утврдио утицај пренасељених станова на процентуалн^ пораст обо-