Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр, 423

дем и једну њену слабу страну, а то је да она не може да издржи сувише жив, нарочито теретни тежак саобраћај са коњском запрегом, у коме је случај њено одржавање сразмерно скупо, јер се кора од спрамекса мора сваке године бар темељно оправити ако не и обновити. Зато се у таквим улицама са врло живим и тешким саобраћајем (иначе под истим условима) примењује место једноставног спрамексирања макадама са по 2,5 кгр. асфалта, на 1 м 2 двоструко спрамексирање са по 4—5 кгр. асфалта на 1 м 2 , или, што је још боље али у исто време и за 25% скупље, макадам са асфалтном пенетрацијом, код које се горњи слој туцаничког застора под притиском импрегнише врућом асфалтном материјом на својој дебљини од 6—8 см. После ових општих разлагања о типовима калдрме које Општина београдска мора да највише употребљава при калдрмисању својих улица и путова и после пружања доказа о томе да изабрани типови заиста најбоље одговарају данашњим београдским приликама и финансиском стању наше престоничке Општине, даћемо још и кратак приказ онога што је на пољу калдрмисања у овој 1935 години већ урађено и шта Београдска општина још мисли у овој години да изради. Треба имати на уму да је буџетом Београдске општине за 1935 36 годину предвиђен за ово пословање незнатан кредит од свега 600.000,— динара, што је тако незнатно да би се на терет овога кредита мало шта могло урадити. Али благодарећи Фонду кулучарине, чији приходи долазе од откупнине личног рада при грађењу и одржавању недржавних путова, по закону о недржавним путовима, као и одобреном кредиту из калдрминског фонда према Уредби о калдрмини, Општина београдска располагаће до краја буџетске 1935/36 године тј. до 1 априла 1936 године са укупном сумом од око 15,000.000 динара. Она се рационално и плански искоришћава за изграђивање путова и улица у Београду, а највише за изграђивање оних важнијих саобраћајница, које се с обзиром на прописе закона о недржавним путовима и издатом тумачењу Г. Министра грађевина могу уврстити у ред општинских путова, или које су већ окатегорисане као бановински или општински путови. Ово калдрмисање може се делити на две велике групе и то: на продужење раније започетих радова и на нова калдрмисања у 1935/36 години, од којих су неки тек у припреми. I Продужење раније започетих радова Већ одмах у почетку ове грађевинске сезоне, у рано пролеће 1935 године Инжињерски отсек Општине београдске приступио је п Р°Дужењу радова започетих још у прошлој

1934 години, који су услед зиме били прекинути. Међу ове послове нарочито спадају и: 1) реконструкција бановинског пута Чукарица-Обреновац, од Трошаринске станице на Чукарици до границе атара, у дужини око 6.200 м. На овом путу стари искварени макадам претвара се у макадам са површинском асфалтном обрадом и то са двоструким спрамексирањем због јачег саобраћаја. Погођена вредност овога посла износи 1,700.000,— динара. Посао се сада завршава и тиме ће ова важна саобраћајница бар у границама атара Београда бити за дужи низ година у исправном стању за саобраћај. 2) калдрмисање Булевара Франше Д Епере, од кафане Мостар поред „Јатаган Мале" до Булевара ослобођења у дужини око 1.600 м. II део, са коловозом од макадама са спрамексирањем и једним (десним) тротоаром од ситног ломљеног камена са спојницама зали-

Улица Димитрија Туцовића у раду веним цемецтним малтером. Посао је готов и улица пуштена у саобраћај. Први део овог Булевара рађен је прошле године од ломљеног камена на песку из разлога што је пре калдрмијсања на томе путу вршено насипање земљом до висине од 1—2 м. и слегање земљишта још није било потпуно. Доцније, замениће се и ова калдрма са спрамексираним макадамом, што ће се моћи извршити са релативно малим трошком, јер ће се камен од садашње калдрме поново употребити за подлогу макадама. Овај Булевар има особиту саобраћајну и економску важност, пошто је њиме сада омогућен директан трансверзалан саобраћај и веза између Сењака, Топчидера, Чукарице, Раковице и Авалског друма код Ауто команде, а даље преко улице Господара Вучића, која је већ раније калдрмисана, успостављена је директна трансверзална веза добрим путем између кафане „Мостар" односно Трга Бранилаца Београда и државног пута за Смедерево код Цветкове механе. 3) Од велике саобраћајне и економске важности је и велики кружни општински пут,