Opštinske novine

Стр. 474

6ЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

дона). Г-ца Хелтон подвлачи, да је питање уклањања „слемова" (нездравих и бедних сиротинских квартова) у енглеским градовима на дневном реду већ 100 година. Стварни и конкретни рад већег стила ради отклањања овога зла отпочео је тек после Светскога рата, године 1919, али проблем још ни из далека није решен. ГТрема постојећем утврђеном плану, треба да се у Енглеској замене нездрави станови новим за укупно 10 милиона становника; од тога једна трећина у ^току наредних пет година. До сада, на основу досадашњих закона, подигнуто је у Енглеској 2 милиона нових станова, а да су становници „слемова" ипак и даље остали у својим бедним становима. Економске недаће задржале су их у тим мрачним рупама! Увидело се, затим, да се овај проблем мора решавати и на други начин: просто се морају принудно порушити све зграде са нездравим и лошим становима. Тако је 1930 год, донет специјални закон (сад постоји још један предлог закона о томе) који обавезује сваку поједину општину да изради нарочити програм о принудном уклањању „слемова".

■■г „ . а " Ч 111*! *' в1 ' ■ ».ЛГИПЧ'1«. т т»м шш ј џ ш.!

.... _ —,

ш ^

Ш -- - |р

Мали станози за минимум егзистенције кчј с подиже у Прагу Зазод за социјално осигураље

Према томе програму има да се у најскорије време у Лондону поруши још 280.000 стадбених зграда, те да се подигну нови станови за укупно 1,125.000 становника. Г-ца Хелтон, затим, даје податке о резултатима грађевинске делатности у енглеским градовима, нарочито од рата наовамо. Друштвена грађевинска делатност дала је много више станова, него што су их подигле задруге. Али отсада проблем мора прећи искључиво на општине. Те нове дужности, наметнуте општинама, изискују, разуме се, и темељно преуређење општинских грађевинских и социјалних управа. У своме другом делу предазања г-ца Хелтон излаже резултате енглеског закона од 19, 0 г,, узимајући два примера: Прво престоницу Лондон, која претставља проблем за себе, а затим Лидс као типичан пример великог енглеског шмсрајинског града, Лондон претставља сасвим поскбан проблем, нарочито по својој величини, евом огромном броју становника, који се од рата

још знатно повећао, као и по замршеном уређењу своје општинске управе. У Лондону, нз пример, има немање од 112 разних засебних надлештава, управа и чинилаца, надлежних за решавање станбених питања. Мис Хелтон истиче делатност извршног одбора лондонске Грофовијске скупштине, који се обавезао, даутоку ове године подигне 5.000 закупачних домова за укупно 25.000 душа, те да с тим радом настави из годину у годину, све док проблем малих и здравих станова не буде решен у Лондону... — Просечни приход једне лондонске породице износи 78 шилинга недељно, под претпоставком да је упослено више него по један члан породице, а здрав мали стан не би смео да кошта више од 50 шилинга месечно! вели мис Хелтон. У провинцијском гр.аду Лидсу, кога је узела г-ца Хелтон као пример, приступа се рушењу, односно поновном изграђивању неких 30.000 станова за 112 хиљада становника (од укупно 448.000, колико их има овај провинцијски град Енглеске.) У Лидсу општинска управа одређује закупнину свима становима по нарочитој скали према приходима закупаца. А поред њега ту функцију врше градске утраве и у 30 других британских градова. Затим је мис Хелтон филмским пројекцијама приказала поучне слике садашњег изгледа малих станова у енглеским градовима, као и многобројне пројекте, који се имају извести у скорој будућности. На крају мис Хелтон говори још и о комунално-социјалним мерама, предузетим у Енглеској против претрпавања, односно пренасељавања станова, Свака енглеска општинска управа обавезна је, да састави дета|љну статистику и катастар претрпаних станова у својој градској области, те да се два пута годишње подносе ти статистички и анкетни подаци Министарству социјалне политике, уз једновремене конкретне предлоге о подизању или бар о (изналажењу нових станова, по којима би могао да се разреди свет који живи по пренатрпаним становима. Одлични реферат мис Хелтонове о станбеној делатности у енглеским градовима, нарочито онај део реферата који износи конкретне мере при асанацији градова и уклањању нездравих станова — имао је огромних практичних користи по све делегате, те је по томе питању конгресна дискусија такође била врло жива. Нзоме је завршена и главна програмска тачка овога конгреса: проблем станбене асанациЈе и рушење нездравих градских квартова, Дискусију по другој тачци конгресног дневног реда, питању рационализације техничког уређења малог стана, отворио је г. Ернест Ј. Бон (Чикаго), претседник Америчког Савеза за станбену културу, који је изнео стручна, техничка искуства америчких градитеља