Opštinske novine

Стр. 476

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

резултатима ове анкете реферисао је пуна два сата на Конгресу. Ова анкета дала је следеће закључке: 1) Конструкције санитарних инсталација. као и 1 хигијенског уређаја, уобичајене у појединим европским градовима, нису довољно рационалне, а при томе до сад још нису готово никако стандардизоване; 2) Ако хоћемо ширим слојевима градскога живља да учинимо приступачним здравствене уређаје за индивидуалну кућу, неопходно је потребно, да се за те мале и јевтине куће за по једну породицу предвиде повољнији санитарно уређајни прописи него што важе за велике закупачке куће. 3) Зд постизавање тога циља, који још није остварен ни за 10о/о, најбоље је сретство 5 међународна сарадња, уз непрекидну међусобну размену стечених искустава на томе пољу... Трећа тачка конгресног дневног реда пресељавања и расељавања становника, била је

Једна од многобројних колонија малих општинских станоза града Брно

такође богато обрађена многобројним рефера-^ тима, у којима су се нарочито истицала предавања г. Штекле-г, претседника Берлина, др. Зихарда (Беч) и проф. инж. Фирлингера (Праг). Овај на конгресу постављени проблем! враћања неуиослених на село и земљу, био је врло живо расправљан, ма да је својом реакционарношћу и пуном илузорношћу социјалног реформизма манифестовао и овом приликом сву своју утопију и неизводљивост. Капитализам у агонији мислио је да ће овим путем наћи бар колико толико лека својој болести, али се тешко преварио. У овој групи предавања било је најинтересантније г. Штеклеа, б. претседника града Берлина. Он је изнео искуства Немачке и њених градова у акцији за враћање на село! — У току четрдесет година пре светског рата, Немачка се од пољопривредне претворила у индустриску државу... Умртвљењем индустријских грана, које су радиле за извоз,

остало је после рата незапослено 7,000.000 радника, већином становника градова. Немачко] 1 влади пошло је за руком да извесном делу незапослених поново нађе рада, а сада се, труди, да врати на селу људе, који су у своје време са села били притекли у градове. Овом; циљу служи и закон о уређењу употребе рад-, не снаге од 15 маја 1934 г.; допуњен уредбом од 10 августа 1934 г.; ту се налазе детаљни прописи о регулисању питаце рада, а у сврху да се спречи притицање даље раднб снаге у градове, нарочито из редова пољо-' привредног елемента. 1 Настањивање по селима радника, који су до сад радили по градовима, наилази на многе и скоро непребодиве тешкоће. Да би се оне избегле, мора се нарочито водити рачуна о подесном избору насељеника. У Немачкој до садавећима око 80.000 нових „насељеничких" имања, док су даљих 30 000 у току стварања. Потребно земљиште за ове наеељенике налази се: куповином већих појединачних поседа, чији су власници вољни да их продаду, крчењем шума, привођењем до сад пусте и неплотне земље пољопривреди. Ово последње у повом реду исушивањем баровитих предела и заштитом водоплавног земљишта насипима итд, Уредба о малим насељеницима од 23 децембра 1934 г. предвиђа да општине, из чијег се подручја исељавају мали насељеници додуше само у случају законом признатих насеобина у предграђу —да нацокнаде очштини, у чији се атар доводе ти насељениц^, с?е трашкове које ова последња има око њих наиме јавног старања, Исто се тако општинч, којгпоима те насељенике, морају надокнадити и сви износи који настају на име социјалних, хигијзнских. школских и других јавних терета. Финансирање овога насељавања врши држава (Рајх), односно општине и јавна друштва за насељавање, Насељеник мора у годишњим оброцима да отплаћује капитал, који му је стављен на расположење. Крајњи циљ овог насељеничког покрета јесте поновно привредно оздрављење немачких градова, а преко њих и целе Немачке! завршава г. Штекле. О проблему насељавања дуго је говорио и др. Зихард, делегат из Беча: — Нарочити знача] насељавања јесте у сазнању да садашња привредна криза није пролазна појава, изазвана коњуктуром, већ последица измена у читавој привредној структури, услед чега се против те и такве коизе може вотевати једино одличним сретствима, мерама' које значе прилагођавање ново-насталим променама у привредним односима друштвене за Ј једнице. > Сврха је насељавања да се оним народним слојевима, који су услед кризе доживели трај-' но и осетно смањење прихода од свога рада, пружи накнада у двојаком правцу: с једне стране што им се пружа могућност да сами