Opštinske novine

Стр. 490

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

регулационог плана и регулационих линија. Општине су биле дужне да у позицију редовних расхода у буџет унесу и трошкове око регулационог плана. Железнице које су педесетих година узеле биле маха са изградњом у Европи, допустиле су већини културних Румуна да оду на Запад, нарочито у Париз и да виде шта раде барон Осман, Далфан и Дешан на урбанистичком пољу 1 . И било је неизбежно да се при повратку у земљу почело подражавати Западу. Од 1870 г. у Букурешту се предузимају велики радови. Регулише се река Дамбовита, пресецају нови булевари, гради канализација. Због ових радова појављује се нов закон о Експропријацији по зонама. Даље 1884 и 1887 простудирало се питање Плана за систематизацију престонице. Њиме је било одређено да се престоница опаше једним широким булеваром дугим око 22 км. а да се цео град подели у две зоне: ужу и ширу. Ужа или централна зона била би боље обрађена док би периферија (шира зона) добил .1 најпотребније радове. Овакав рад захтевао је катастарсие планове а стари план из 1850 г. био је застарео. Због тога је урађен нови план у току од 5 година (1894—9), кога је урадио Војни географски институт, Међутим, урбанистичко законодавство напредује и даље. Године 1894 изгласан је закон о стварању Фонда за грађевинске радове Букурешта. Ово је уједно и први румунски чисто урбанистички закон. Истина односио се само на Букурешт, али је лепо допуњен законом о одређивању атара града. 1906 престоница расписује међународни конкурс за регулациони план Букурешта. Конкурс је прошао

без прве награде, али се велики број инжењера и архитеката био потрудио да простудира до детаља све урбанистичке проблеме у граду. Затим се 1922 г. појављује и прво Друштво за подизање јевтиних станова, према угледу на слична друштва у Европи. Онда се редом појављују закони: О административној унификацији, о организацији Букурешие општине, о климатским и термалним лечилиштим I и т. д. Идеје које сви ови закони заетупају у главном су врло модерне и могле би се овако груписати: Захтевају се урбанистички чланови за свако веће насеље и то у одређеном року. Поред принципа појединачне експропријације заступа се принцип експропријације по зонама, који је врло потребан за успешно спровођење регулационог плана у дело. На хигијену и естетику се обраћа нарочита пажња као и на историску прошлост града. А сем тога престоница Букурешт ће добити локалан регулациони план затим Регионални регулациони план (цела околина обухваћена) и најзад парцеларни план за неизграђене и неиспарцелисане терене. И 1 з свега овога излази да ће се будућа урбанистичка аКтивност у Румунији састојати: а) из реалнијег интересовања појединих влада за урбанистичка питања, б) из сталног допуњавања и побољшавања грађевинског законодавства, в) из усавршавања наставе за урбанизам, г) из побољшања општинске администрације, д) из организације добре катастарске службе и најзад ђ) из најважније потребе из решавања проблема и стварања јефтиних и здравих станова, како у градовима тако и на селу.

Урбанизам у Бугарској Нов Грађевински правилник нови Регулациони план за Софију

После дугих напора, покушаја и разговора, бугарска влада је 1934 год. издала нови Грађевински правилник за Софију, чија је највећа вредност у томе што се много брине за велики проблем урбанизма, и нарочито што мисли и на „Велику Софију", по угледу на западне вароши „Велики Берлин", „Велики Париз" и „Велики Праг". Први члан тога правилника принуђава Градско поглаварство Софије да у року од две године спреми Генералш т план за уређење, улепшавање и проширење_ града. У ту сврху Градско поглаварство мора да образује нарочиту канцеларију за Урбанизам, којој је стављено у задатак да убрза и заврши целокупан досије к>оји је потребан за израду једног таквог плана. Али један од главних задатака новог Грађевинског правилникЈа је у томе што се њиме тежи да уреди нов начин подизања грађевина у Софији и што се жели да се стане на пут досадањој грађевинској анархији, која прети да компромитује нормалан живот пр естонице, Према новом Грађев. правилнику град је подељен у 5 зона: Централну (Трговачку), прву, другу, трећу и индустриску зону. Свака од поменутих зона

има своје сервитуде за зидање како у хоризонталном погледу та;ко и у вертикалном, све у вези са регулационим линијама и суседима. Ишло се за тим да се нађу разноврсне и еластичне сервитуде, које би се дале лако употребити у разним постојећим стањима ствари. У централној и првој зони, које се протежу у главном на најактивнији део града и на неке артерије, мора се зидати искључиво на регулационој линији. Само су две улице изузетак и оне имају „баште" од по три метра, и то „привремене" т. ј. на њихов ће се рачун доцније проширити улица. (Пиротска и ул. цара Симеуна). У другој зони, зидање на регулационој линији је облигатно само за улице шире од 12.00 м. За улице уже од 12.0 м. предвиђају се баште од по 3.00 м. А у два кварта, чији се луксузнији карактер станбеног краја јасно испољава, баште износе 5.00 м. У трећој зони мора ое свугде зидати са баштама од по 5.00 м., а ако дубина парцеле износи више од 20. м. повлачења од регул. линије могу бити и веће. Последњих година, архитекти, због скупоће терена у центру, злоупотребљавали су са конструКцијом