Opštinske novine

Стр. 498

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

| Игњат Бајложи

Чеочекивано, сасвим изненада преминуо је на дан 12 јула о. г. познати београдски индустријалац; Игњат Бајлони, бив. гувернер Народне банке. Пок. Игњат Бајлони рођен је 1876 год. Гимназију и државну трговачку школу свршио је у Београду, а абитуријентски курс Трговачке академије у Бечу. За време Светског рата од 1914 до 1916 год. пок. И. Бајлони био је дел1егат при Министарству војном за снабдевање војске храном, а 1918 год. постављен је за директора Привредне обнове. Пре рата пок. И. Бајлони активео је учествовао у привредном развитку Србије, те је као такав био дуго година члан управног одбора Народне банке, а пред смрт је био извесно време и њен гувернер. Такође је био и претседник Удружења београдских индустријалаца, Индустријске коморе, потпретседник Српског бродарског друштва, претседник управе Државних Југонопола и претседник Централе индустријских комора. Смрћу пок. И. Бајлонија са београдског тла нестаје још једне изразите и снажне фигуре из редова наших привредника. * Сахрана посмртних остатака пок. Игњата Бајлонија обављена је уз многобројно учешће Београђана. Од стране Н). В. Краља опелу је присуствовао пуковник г. Радован Поповић, а од стране Поглаварства града Београда претседник г. Влада Илић. Такође су на погребу узели учешћа и г. г. др. Милан Врбанић, министар Трговине и индустрије; Богољуб Јевтић, бив. претседник Краљ. владе; д-р Мјилан Радосављевић, са свима члановима управног и надзорног одбора Народне банке, као и са њеним директором г. др. Миланом Протићем и већим бројем чиновника; Војин Ђуричић, управник Државне хипотекарне банке; Марко Марковић, директор Управе монопола; генерали: г. г. Мита Живковић, Петар Костић и Срета " Тодоровић, као и академици: г. г. Јован Жујовић и Ђока Јовановић, и многи угледни грађани. После опела пред црквом на Новом гробљу са покојником се опростио дирљивим и узбудљивим говором претседн1ик Индустријске коморе и претседник Београдске општине, г. Влада Илић, који је између осталог рекао: „ У име другова из Индустријске коморе вршим једну тешку и болну дужност: казујем послодње „збогом" нашем најприснијем другу и пријатељу Игњату Бајлонију. Само они који су

имали прилике да прате живот предратног и поратног привредног Београда, само они могу да осете и разумеју боЛ који нас све обузима пред овим ковчегом. Без мало тридесет пуних година, тако рећи из дана у дан, ми смо гледали у својој средини покојнога Игњата и слушали његову топлу другарску и одану реч, савет, утеху и охрабрење. Може се рећи да је свака већа привредна установа предратне Србије имала срећу и задовољство да га види у својој средини. Српска индустрија; српско банкарство; српска трговина; српско бродарство и све јавне привредне установе предратне Србије осећале су његову преданост раду и напретку. А у току ратова, када је приватна иадовина свакога од нас била упропашћена, покојни Игњат је, мислећи најмање о себи, у свакој прилици био на великим националнр-привредним дужносТјИма: на припремама за привредну обнову ослобођене домовине. А када је освануо дан народног ослобођења и уједињења, и када смо се вратили поново својим кућама, покојни Игњат је прегао све снаге да се домаћа привреда обнови и унапреди. У свима установама где је био, и са свих положаја које је заузимао, он развија најширу делатност. У Индустријској комори, у Управи монопола, у Народној банци, у Удружењу београдских индустријалаца, у Српском бродарском друштву, свуда он неуморно пропагира идеју интензивног рада на подизању, обнови И унапређењу народне привреде. Та његова свестрана делатност ствара од њега централну фигуру /југословенске привреде. Једнодушним позивом свих индустријских корпорација у држави, он заузима место претседника Централе индустријских корпорација а нешто касније долази на (Највиши и најугледнији привредни положај у држави, долази -за гувернера Народне банке. Када се мирно и непристрасно буде писала привредна историја наше земље за по- следњих четрдесет година, рад и личност Игњата Бајлонија заузеће једно велико поглавље". После говора претседника г. Владе Илића говорио је још и г. др. Јован Марковић, члан Извршног комитета Народне банке, а затим се на гробу у име Управе државних монопола са покојником опростио г. др. Миливој Јамбришек. Обадвојица су у својим говорима величали заслуге покојникове на стварању и подизању наше привреде и индустрије.

Власвик: Градско поглаварствс града Београда. — Уредник: Слободан Ж Видаковић, шеф одељка за штампу ГПГБ. Књегиње Љужпе 1 /II — Штампарија Драг. Грегорића, Страхињића Бана 75. — Београд