Opštinske novine
2
Др. Радмидо Ј. Белић, помоћнић дирећтора Општег одељеља Г. п. г. Београда
Настава из обавезног телесног васпитања ваншколске омладине и њено социјално збрињавање
По Закону о обавезном телесном васпитању и Уредби о извршењу тога Закона, Управи Градског поглаварства Београд, као и осталим општинским управама, стављено је у дужност да упише све обвезнике за телесно васпитање и да са њима почне наставу и вежбање 2 јуна ове године. Ово Поглаварство извршило је упис обвезника у које спада сва ваншколска омладина од 11—20 година. Уписано је до сада око 5000 обвезника, а вежбања су почела 2 јуна т. г. У Београду се установило да највећи број обвезника за телесно васпитање претстављају шегрти, и да у ствари настава и вежбе имају највећим делом да се изводе с њима. То значи да би Управа овог п|оглаварства са успехом провела овај посао и одговорила оним високим националним и социјалним задатцима које Закон о обавезном телесном распитању поставља мора највећу пажњу поклонити шегртском реду односно шеГртском Литању у Београду . Циљ Закона о обавезном телесном васпиташу је да тај млади нараштај који је ван школе а упослен у трговачким, занатским и индустријским радњама, морално, телесно и национално подигне на степен да сутра када одрасту буду потпуно оспособљени и за привреду и за одбрану отаџбине од спољних и унутрашњих нецријатеља. Наше је дубоко уверење да се то не може постићи ако служба из телесне наставе не буде упоредно вршена са службом социјалног и хигијенског старања. Не може се од те ваншколске омладине, која је обавезна на телесно васпитање тражити да редовно вежба ако јој се истовремено не створе услови за добру исхоану и хигијенско становање. Уосталом, стварањем тих услова не поДиже ли се та омладина самим тим и физички и морално и национално? Очигледна је ствар, према томе да је питање извођења наставе из обавезног телесног васпитања безусловно везано са питањем побољшања хигијенских и социјалних прилика београдске ваншколске омладине односно београдских шегрта. Приликом уписа обвезника за телесно васпитање, комисије које су вршиле антропоме-
тријске прегледе нашле су код тих младића очајно здравствено и хигијенско стање: хигијена и развој тела потпуно занемарени; са њихових тела и одела био је несношљив задах, тако да се преглед није могао обавити у затвореном простору и да се могло одмах закључити да живе у нехигијенским становима и радионицама; зло храњени и у сва,ком погледу закржљали. Тако страшну слику пружа та београдска ваншколска рмладина, ти шегрти који су обавезно позвани, под претњом кажњавања, њихових послодаваца, стараоца односно родитеља, да посећују празничне течајеве, где треба да се обучавају у разним телесним вежбама и да се национално васпитавају. Није ли то један терет више за те тако телом и душом измрцварене [и заморене дечаке? И да ли се може од те наставе очекивати успех ако ти дечаци до краја и увек буду осећали то као терет? Потребно је очигледно да се на почетку наставе из обавезног телесног васпитања приступи одмах и неодложено побољшању њихових социјалних и хигијенских прилика, које данас претстављају праву срамоту за наше друштво и расадник болести и приготовљену средину за екстремна и анационална врбовања. Указивањем разних помоћи гој до сада тако запостављеној и напуштеној омладини код ње би се сгворила воља за радом и сва би она својевољно и одушевљеноприонула оном послу који од ње тражи Закон о јобавезном телесном васдитању да би је оспособио за привредну и националну мисију наше отаџбине. Јасно излази да се цело ово питање може углавном свести на ова два питања: питање осигурања техничких средстава за вежбу; и питање социјалног збрињавања обвезника за телесну наставу. Кад се та два питања како треба реше, онда су ту сви елементи за успешно решење свих оних задатака које закон о телесном васпитању поставља тј. за потпуно остварење оног највишег циља тога закона: Да се онај млади нараштај шегрта, до сада остављен сам себи без заштите и подложан свим деструктивним утицајима, уздигне морално, физички и национално.