Opštinske novine

5

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ ју важити све одредбе финансиског закона за ту годину." То је и у старом Зак. о држ. рач. чл. 46. Али § 13 тач. и новога закона садржи и то да „ово важи и за оне одредбе финансиског закона које престављају засебна законска наређења, као и за оне којиме се мењају и допуњују постојећи закони." Једино уредбе и правилници издани на основу појединих прописа финансиског овлашћења остају на снази и по истеку те буџетске године на који се ф. з. односи. Ове одредбе не налазе се у данашњем Закону о држ. рач. што значи да се ипак узима правац противан данашњој уобичајеној пракси. То се и раније радило. 1930 г., г. Др. Шврљуга, као Министар финансија, издао је наредбу да сходно чл. 44 да за финансиски закон „неће примити никакав предлог ни амандман, чија садржина треба да буде предмет доношења нарочитог закона или измена и допуна постојећих законских прописа." Финансиски закон, каже у тој наредби „треба да се ограничи само на то да се њиме ближе регулише извршење буџета у смислу и духу закона о државном рачуноводству." Ово, по нашем уверењу правилно тумачење чл. 44, није остало дуго у пракси. Код градских општина има друго значење финансиско овлашћење. Прво, сам технички буџет није кад свих градских општина једнак. Док једни то називају — по упуствима Министарства финансија, — Уредбом о извршењу буџета, други финансиском уредбом, трећи наредбом, четврти — то зову финансиским овлашћењем. Свакако да назив „Уредба о извршењу буџета" не може опстати, јер таква уредба може бити само једна потпуна и стабилнија уредба. него што је овде случај. Уредба о извршењу буџета једне градске општине требала би да садржи све прописе који су потребни око извршења буџета уопште. Она се ни у коме случају не може односити на једну буџетску годину. Такав систем рада, где је омогућена честа промена, може по администрацију и по начин самога рада бити врло штетна. Нама није познато шта је руководило Министарство финансија да тај термин употреби, али мислимо да он не одговара сврси. У начелу мислимо да су финансиска овлашћења уопште непотребна. Она често на најнедруштвенији начин поништавају оно што се годинама стиче. Све промене, било закона, било уредаба и правилника код градских општина требају и морају да иду оним током којим су ишли и ти закони, уредбе и правилници. Не може се и не сме се, ако се жели не јсамо систем рада него и систем правичности, да се помоћу једних овлашћења, која се у највише случајева примају „акламацијом" ремети један правац рада, а да и не говоримо о другим често важним препрекама добре комуналне политике.

— Стр. 531 Али ако већ та финансиска овлашћења постоје — по нашем мишљењу тај назив најг боље одговара намени — јер то тражи надзорна власт, у њих се не би смеле уносити оне одредбе које понављају законске прописе, нити кој.а су противна законским прописима. Финансиска овлашћења су одредбе које се, у духу постојећих законских ирописа, могу односити само на унутрашњу радњу тогаГрадског поглаварства. Строго узев, оне се могу односити само на рачунски део на начин како ће се рачунски поступати при извршењу буџета. И те одредбе не смеју се косити са позитивним законским прописима. Они могу само закон тумачити. Ако нека општина, као што је то случај н, пр. са Марибором (забрањени су вирмани између партија), жели да себи више веже руке него што то Закон захтева, она то може, али ако ма ко неби хтео да се тога прописа придржава, такова одредба би губила свој значај, јзр је и овде Закон старији од прописа финансиског овлашћења. Да би се упознали са стварним стањем, и своме излагању дали и практичног доказа, ми ћемо анализиоати донекле финансиска овлашћења неколико буџета градских општина за 1935/36 годину. Министарство финансије, на основу § 124 Закона о градским очштинама, издано је под бројем 8200/УН, 3. X. 1934 године (С. Н. 6 октобра број 231 ИХ) Упуства за састав буџета градских општина за буџетсху 1935/ 36 год. При крају Упуства стоји, као засебан пасус ово: „Уредба о извршењу буџета чини саставни део буџета и садржи само одредбе које су у тесној вези са самим буџетом. Између ост.алога Уредба има иредвидети и висину награде градских већника у смислу § 78 Закона о град. општинама." То је све. Сам пасус достављен је у смислу Закона о држ. рачуноводству, јер Закон о град. општинама о томе ништа не говори. Међутим, Уредба о извршењу буџета, како то погрешно терминише Министарство финансија, код већине градских општина, ирелази преко тога прописа. Како смо раније напоменули, то је немогуће ако Министарство предпоставља да ту треба да буде обухваћено све што се односи на само извршење буџета. Друго, у колико би то било> могуће, оно је непотребно, јер би се Могли само цитирати законски прописи у колико постоје, а у колико не постоје ништа се не може ни прописивати. Мислимо да је М. ф. то замишљало како су то замишљали и творци Закона о држ. рачуноводству — само на обрачун у тесној вези да извршење буџета на коју се Уредба о.дноси, а о које сам Закон не говори, као: разлика између прихода и расхода како ће се покрити, одредбе балансирања буџета и означити „најјвећи износ и позајмице и благајнич-