Opštinske novine

Стр. 542

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

собље, односно соба за дневни живот 12 М 2 3X4 м) кујна 6 кв. м. (3X2 м) остава, туш и клозет, укупно 6 кв. м. Испод минимума од 36 м 2 апсолутно се не би смело ићи. Мали стан мора да је изграђен од доброг грађевинског материјалајала (цигле, бетона, преградне зидове хераклитом итд.), и да му прозори износе бар деоети део квадратуре пода. Нарочито се мора водити рачуна о ооцијално-хигијенским моментима унутрашње архитектуре: питањима хигијенског конфора, питањима практичности, економичности и удобности распореда, станбених одаја, проблемима светлости, тераса, струјања] ваздуха, сунца итд. Питање унутрашњег изграђивања малог стана је питање расне хигијене и социјалне правде... Закупнина таквог малог хигијенског стана не сме да кошта више од 15—18°/о од целокупне Просечне зараде економски малог грађанина, односно да стаје од 160—200 дин. меоеМно у Београду. Међутим, стан, какав смо описали и који је социјална медицина огласила као стан минималних захтева једне породице са троје деце, Стаје данас на пр. у Београду од 6—800 динара, даКле, далеко више од половине меоечне зараде једног њиховог мануелног или интелектуалног радника и службеника". Ј ,Београдска општина, рационализираном изградњом ових малих станова у масама, била би у могућности да на реалној рачунској бази издаје овакав стан за 160—200 днн., јер би је један такав стан (рачунајући просечну грађевинску цену од 500 дин. по кв. м. изграђене корисне површине у режији) коштао око 20.000 динара у великим колективним станбеним зградама (са централним степеништем и равводним верандама око куће) или око 25.000 дин. у малим зградама типа вила, еа. 2 и 4 стана у једној слободној згради. Са месечном киријом до 200 динара амортизовао би се такав мали стан у року од 20 година, рачунајући 4—6%. интереса на уложени капитал. Прашка о.пштина, која је своју станбену политику ставИла на једну реалну економску базу, захтевајући да се ви-? сина кирија креће у границама висине амортизационих стопа, наплаћује такав мали стан од 120 чк. до 270 чк. (са 270 чк. даје стан од две собе, претсобља, велике кујне, купатила у плочицама, шпајза са урачунатим плином, гасом, трошковима централне машинске вешернице итд.). На Међународном Конгресу за станбену културу расправљано је у стручној дискусији и питање: Гарден-ситиа или систем станбених палата? Према изложеним искуствима градова већине европских народа, индустријски градови морају прихваћати систем колективних станбених зграда, подигнутих близу индустријских квартова, док је градовима претежно тргозачких или пољопривредних држава корисно да изграђују и мале породичне станбене зграде у врту, које су специјално за нас привлачније, јер су више срасле са нама и нашом вековном традицијом', а и здравије су с обзиром на дананкњи живот хигијенске културе широких маса сиромашног и радног грађанства Београда. Али из економских разлога, Београд се не може само на њима да задржи; зато предлажемо да и по овоме питању прихватимо мешовити систем комуналних станова, кога спроводе у живот чехословачки, аустриј-

ски и италијански градови, тј., да се подижу мали станови у великим станбеним палатама (близу градска индустрије) и у породичним зградама типа, „града у врту" (Гарден-ситиа)". „Пре него што би прешли на најзначајнији, финансиски део овога реферата, слободни смо напоменути још ове моменте: 1) Нарочитим низом 2,аконских бенефиција треба фаворизирати све врзте задруга за подизање станова. Београдска општина имала би да читавим редом повластица помогне задружну изградњу малих станова: давањем плацева, јевтином циглом са својих циглана; 25°/о од нормалне цене јевтинију воду, осветљење, ослобођење од грађевинских такса итд. Београдска се општина мора побринути да ти квартови са задружним малим становима и станбеним колонијама буду везани са централним и индустријским крајевима града брзим и јевтиним саобраћајем, као и снабдевени калдрмом, водоводом, осветлењем, канализацијом, школом, пијацом, дарком итд. Исто тако и Држава*) је дужна да и разним фискалним и другим олакшицама помогне задружно изграђивање малих и хигијенских станова, као на пр. дугогодишњи1м ослобођењем од порезе, приреза, такса, бесплатним подв10зом грађевинског материјала за задружну изградњу станова, бесплатним уступањем комплекса свога земљишта итд. 2) Законом легализовати т. зв. хоризонтално власништво у вишеспратним зградама, као и власништво појединих станова у задружно подигнутим грађевинама. 3) Нарочитом виооком станбеном порезом треба оптеретити осигуравајућа друштва, која не учествују ни у комуналном издрЖЈавању ватрогасних отсека и чета, ни у сузбирању епидемија, а иоја асанацијом градова имају огромне финансиске добити, јер она знатно емањује морталитет. Исто тако законом принудити све већа индустријска предузећа са капиталом од преко10 милиона динара па навише, да обавезно учествују у изградњи малих радничких станова. 4) Као што законом треба обезбедити сваком радном грађанину Београда минимум станбене кубатуре и ваздуха, тако је социјално правично опорезовати у корист грађевинско-станбеног фонда и сву ону кубатуру која прелази будућим станбеним законом предвиђени максимум на једног становника (минимум би био на пр. 20 м^, а максимум 90 3 ); Одређивање Станбеног максимума мора се вршити према локалним приликама сваког града, јер док ми Пледирамо да станбени макеимум буде 90 м^ станбеног простора, дотле на пр. град Брно, који је такође увео ову комуналну порезу на луксузне станове, нормира *) Држава не сме да избегне своје дужности у помагању изградње малих и хигијенских станова у Београду. Новим за1кОном о становима она се мора обавезати да даје градским општинама (специјално Београдској, пошто је у Београду станбени проблем државног карактера) и станбеним задругама потребне субвенције, станбене премије и остале новчане помоћи за изградњу малих станова као и да обезбеди градским општинама и станбеним задругама потребне инвестиционе станбене зајмове, пружајући за исте своју гаранцију.