Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 575

ко доприноси житељи наших градова за одржавање њихове „градске заједнице" не постоји никакав јасан и потпун законски пропис, како да се са тим новцем рукује. Ни једним законским прописом није јасно речено да Закон о државном рачуноводству важи и \аа градске општине, а нити постоји икакав други закон који би град. финан. потпуно регулисао. Питање је да ли грађани наших градова могу имати то спокојство, то душевно задовољство и искрену приволу кад дају тих 876,74 динара годишње за одржавање њихове „градске заједнице", а уверени су да не постоји јасних законских прописа за њихово циркулирање, и према томе ни довољна контрола. Мислимо да је сваки коментар о томе сувишан. Факат је само то, да ни грађанство само не схвата то онако како би требало, Ни сама јавност није о томе говорљива. Ретко се где види који напис о комуналној финансијској политици. Можда и због тога што она није јасна. Међутим, наша табела оптерећења најбоље нам говори, да грађане далеко више терете општине него сама држава, и да би према томе требале и јавна и законска контрола да буде већа, при расправи комуналних финансија. Свакако да није утешна одредба § 87 стаз 2 и 7 Закона о буџетским дванаестинама за 1935 36 год., јер свако разрешавање од дужности онога што се по дужности морало учинити говори о стању које није нормално. Кад је реч о оптерећењу грађанства, треба ипак да се оно подели бао у две групе: фискално оптерећење, где грађани доприносе општини новац и да за то не добију никакву личну протуслугу, и на доприносе где грађани за то добију неку врету протуслуге, да ли у истом еквиваленту или не то овде није од важности. Да би' и у томе имали јасну слику саставили смо табелу број 2, која нам приказује фискално оптерећење (прирез, трошарина и таксе) грађана. Та табела се разликује од прбе онде, где финансиска снага појединих општина лежи више на поотуслугама него на фис.калном оптерећењу. Ово нарочито важи за Марибор, који је са првог места на табели боој 1 спао на овој табели чак на пето место, На1веће фискално оптерећење имају становницм Лзубљане, где просечно сваки од њих плаћа годишње дин. 577.60. На другом месту је Београд са дин. 494,47- трећем Загоеб са дин, 474,46, четвртом Осијек са 456 — дина^а. петом Марибор са динара 431,85 и т.д, Поосечно сваки гоађанин, 13 градова који долазе у обзир, плаћа годишње на име фискалних прихода општини динара 390 71. И овде је оптерећење грађана од стране општине веће од оптерећења државе, Држава прима на име непосредне порезе 2,280 милиона динара, а на име посредне 2555 милиона динара, и на име разних прихода

Табела број 2.

Табеларни преглед фискалног оптерећења градског становништва према буџетима градских општина за 1935/36 год

д «

. о м з: .

о о.

Градске

Износ

X « ^ о

Број

о м з: к 2 к н Ч М

о

фискалвог

к и

станов-

" « н

=ј ОЈ

општине

оптерећења

О и. ОО Е

ника

^ д га д И С С

сх

д о

к 8 °

1

Београд

118,067.914.—

38,03

238.775,—

494,47

2

Загреб

38,050.900,—

42,48

185.581,—

474,46

3

Љубљана

34,520.502,-

46,95

59.765,-

577,60

4

Марибор

14,307.844.—

30,29

33.131.-

431,85

5

Осијек

18,394.000,—

56,89

40.337,—

456,—

6

Скопље

15,615.000,-

52,05

68.616,-

227,57

7

Сплит

15,871.500,—

54,11

43.711,—

363,10

8

Сарајево

22,816.300,—

81,24

78.173,-

291,88

9

Суботица

23,757.280,—

71,73

100.058,-

237,43

10

Ниш

5,508.373.82

30,10

35.465,—

155,31

11

Дубровник

7,414.583.70

50,04

18.765,-

395,12

12

Бања Лука

5,263.270.—

59 53

22.165.

237,45

13

Битољ

4,552.000,-

74,09

33.024. -

137,83

Свега

374,139.467.52

44,56

957.566,—

390,71

143,452.485 динара, што чини укупно динара 4,978.452.485, те према броју становника отпада на свакога држављанина просечно "' А годишње дин. 357,28. Не узимајући у обзир то што смо урачунали овде и „разне приходе" а код већих градских буџета само чисто фискалне, оптерећене општине је веће за дин. 33,43 годишње, што свакако није безначајно. Ако упоредимо нашу табелу број 4 са табелом број 2, видимо колико једна градска општина растерећује своје грађанство другим средствима мимо чисто фискалних примања. Ту долазе до изражаја оне градске општине које су у свој делокруг рада узеле и експлоатисање трамваја, осветљење, водоводе, кланице и т. сл. Док Битољ прима на име фискалних прихода просечно од свакога грађанина дин. 137,83, на име свих осталих примања прима свега дин. 48,21 (74,09 °/о чисто 71 фискалних прихода), Марибор, на супрот томе, прима на име првих прихода дин. 431,85 (30,29% свих примања) а на име других 994,09, дакле два пута више. Сарајево н. пр. оптерећује грађане са фиском дин. 91,88, или 81,24% свих примања, а са осталима приходима са свега дин. 67,40, али без прихода од трамвајја, осветљења, плинаре и т. сл. Према томе најјвеће фискално оптерећење, у упоређењу са осталим приходима, шиа Сарајево, код кога фискални приходи чине дин. 81,24% целокупног примања, ;на другом је месту Битољ са 74,09%, трећем Суботица са 71,73 °/о и т. д. Најмање оптерећење у овоме показује Ниш са 30Д0°/о. У томе се у главном и види комунална делатност поједине градске општине и њена финансиска политика.

3