Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр, 583

и трам. предузеће, јер одговара као 28:19:10 на штету Београда. Као ни код осталих случајева, ни у персоналној политици се наше градске општине не придржавају једног система. Тих система је скоро толико колико је и градских општина. Ми ћемо донекле само да се позабављамо тим питањем у колико се његови контрасти могу констатовати анализом буџета. Код Београдске општине, свега 48,34°/о, о целокупних личних издатака отпада на плате статутног односно сталног особља, док ча плате хонорарног отпада 10,16% а дневница 23,50, што даје заједничку цифру мимо статутног особља 33,67°/о. Код Загреба н. пр. је сасвим друга ситуација: хонорарног особља је незнатан број, а дневничаре у опште не појављује у буџету (можда их има међу материјалним расходима, као надничаре као и остале општине што раде). Код Љубљане 57,54 п /о отпада од личних издатака (ако се издвоје станарине учитеља) на статутно особље, док на хонорарне и дневничаре отпада свега 13,73°/о. Та из основа подвојена персонална политика наша три економска ,највећа града, види се и по овоме: Београд има свих врста службеника 3684 са просечном годишњом платом 20.902 дин. Загреб има свих врста службеника 952 са просечном годишњом платом 25.532 дин. Љубљана има свих врста службеника 440 са просечном годишњом платом 22.126 дин. према томе се може закључити да Београд има далеко више нижег исплатног службеног особља са просечно малом зарадом, док Загреб и Љубљана имају мањи број службеника, али зато сталних и добро плаћених, То су, може се рећи, две генералне линије персоналне политике наших највећих градова, које се, као што видимо, диаметрално разликују једна од друге. Код материјалних издатака, најболнију тачку сачињавају отплате по зајмовима и летећим дуговима. У свему градске су општине унеле у своје буџете на име отплате отштете и других обавеза суми од динара 174,057.824,32, што чини од згкупне суме материјалних расхода 28,13%. Појединачно то изгледа овако: Београд предвиђа суму од Дин. 92.332.690» односно 40,92% од материјалних расхода; Загреб предвиђа суму од Дин. 25,576,511, односно 15,67 о/о од материјалних расхода; Лзубљана предвиђа суму од Дин. 9,190.961, односно 17% од материјалних расхода; Марибор предвиђа суму од Дин. 8,459.155, односно 22,99% од материјалних расхода; Суботица предвиђа суму од Дин. 2,760.000, односно 15,89% од материалнијх расхода; Осијек предвиђа суму од Дин. 9,142.820, односно 43,79% од материјалних расхода;

Скопље предвиђа суму од Дин. 2,361.003, односно 9,93 % од материјалних расхода; Сплит предвиђа суму од Дин. 8,935.359, односно 40,03% од материјалних расхода; Сарајево предвиђа суму од Дин. 2,834.150, односно 15,18% од материјалних расхода; Ниш предвиђа суму од Дин. 6,366.796, односно 47,05% од материјалних расхода; Дубровник предвиђа суму од Дин. 2,971.650, односно 25,26 % од материјалних расхода; Б. Лука предвиђа суму од Дин. 2,546.963,32 односно 37,88% од материјалних расхода; Битољ предвиђа суму од Дин. 579.766.,—, односно 14,49% од материјалних расхода; Најоптерећенији буџет ануитетском службом је код града Ниша, где 47,05% од материјалних расхода отпада на те издатке; иза њега долази град Београд са 40,92% од укупних материјалних расхода, даље Сплит са 40,03%. Сматрамо да ова огромна оптерећећења на редовне кредите најбоље доказују да финансиско стање наших градских општина није ни мало ружичасто. Кад се преко 40% од свих материјалних издатака мора издвојити да се плаћа ануитет и остале створене обавезе, онда то по нашем дубоком уверењу, није нормално стање. Додали се томе један факат, који се из буџета не види, али за који знају сви који прате финансије наших градова, да у буџет нису унете све обавезе, да и мимо њега оне опстоје, онда можете закључити, колико греше они што верују да грађанство није преоптерећено градским буџетима, и да ће се финансије наших општина брзо, једним добрим замахом руке, средити. Разуме се да поред ових превисоких општинских оптерећења буџета са дуговима и подужицама, комунална политика се мора сва и кретати у томе правцу. Према 28% колико се даје за амортизацију дугова, даје се за грађевинску грану, одржавање улица канализације и остало, свега 13%. На социјалну и здравствену скрб, која спада међу најважније тачке комуналног програма, троше наше градске општине непуних 7,38%. Субвенције и дотације разним друштвима стиже свега 1,72%. Како детаљно изгледа све то код појединих општина, говори нам табела број 6. Оне општине које су се истрошиле данас стоје далеко испод других које систематски, из године у годину изграђују. Загреб у овој години на грађевинску грану уложи 26 мил. дин., а Београд свепа 19 мил. дин. За социјалну службу народно здравље Загреб даје од свога буџета од 200 мил, динара, на број становника од 185581 и, 12 мил. динара, док Београд од свога буџета од 310 мил. динара, на 238775 становника даје 11 милиона динара. О субвенцијама да и не говоримо, јер се ту толико разликују да се не може ни вршити упоређење. Осијек на