Opštinske novine

Душан С. Ви&олајевић

На дан годишњице смрти нашег Уј единитеља

Данас је цела наша земља у религији смрти и у религији наше историје, али Југословенски народ данас интензивно осећа да је судбина свиреиа према њему, народу чије крупно срце Куца и срећу свих народа. Година дана је отхујала од како иаде наш Ујединилац и над свима нама се данас, о Годишњице ЊеГове страхотне погибије, наднела визија једне зле силе чија коса коси најбол>е, и данас у свима нама болује свој бол наша историја. МноГо, неизмерно је много трагедија у тој нашој историји, чије су реке понорнице, а чији су путеви били тако крвави. НедоГледан низ је оних који своју дивну херојску верност земљи и народу запечатише својом племенитом Крвљу. Животна радост, без које нема опстанка, данас се Грчи. И Крије она своје лице. У овоме часу, кад чинимо подушје Ономе који је у својој души носио целу ЈуГословенску отаџбину, не јавља се у нама Гнев на неправде којима нас зла судбина бије. Не јавља се Гнев, али сав бол наше патничке и поносне историје, чији се један шез мученички приволео царству небеском и чији је један велики спроводник и стваралац, мученички издишући, жудео, не своју, неГо срећу своје земље, своГа народа; — јест, сав непреболни бол наше историје улази у душу свих нас. И, испуњавајуђи душу нашу пијететом према Грозно убијеном Ујединиоцу, непреболни бол наше историје чини да наша душа по-

Ј^Витешки Нраљ Длександар I Ујединитељ

стаје дубоко и болно незадовољна. Ми осећамо у овоме часу релиГиозном пијетет према мртвом монарху, али и нешто што се очајно буни на проклетство које тражи толике наше драгоцене жртве. Храм наше моћи, бела Опленачка црква осванула је данас голготсш суморна. Зашто толике жртве? И зашто да падају најбољи?