Opštinske novine

Стр. 610

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

говорницу попео се г. Николајевић. У своме дубоко-мисаоном говору, исказаном правим ораторством, г. Николајевић је рекао, између осталог: — Жељом Г. Претседника ја сам одређен да будем тумач наших осећања братства према чехословачком народу и свега значаја данашњега дана који, уистини, претставља датум у повесници овога Града и целе, недељиве ЈуГославије. Чехословачки народ је велики словенски и културни народ. Не само по томе гито је у ПраГу основан први универвитет Средње Европе, неГо и по толиким творевинама на пољу словенске културе, Чехословачки народ је и до сад принео свој обол будућности Словенства и његовој будућој улози у историји човечанства. Већник и оретседник Културног одбсра г. Душан С. Николајевић говори на свечаној седници градскогвећа, посвећеној претставницима Чехословачког народа Браћа из Чехословачке доносе урну са земљом светих места својих. Ту је и земља Хусова. Да ли је то једна мистерија да они доносе Хусову земљу онда када ми славимо светосавску Годину? Између СветоГа Саве и Јана Хуса постоји духовно сродство. Иако господскоГ рода, Свети Сава беше народни човек. Он је слушао куцање срца народне масе. И, чинећи опрезно уступке богумилским наклоностима те масе, он је изградио народну цркву, коју је ставио у службу народној држави. Кад се Јан Хус сукобио са црквеном ненародном хијерархијом и кад је постао у дугии протг^вник те хијерајхије — на чијем се врхунцу отелесава Бог , — он није тада био само теолоГ који размг^шља о верским проблемима под утицајем Џона Виклифа. Био /е тада Јан Хус .народнгг словенски човек, чију целу акцију упрогићавања г1 демократизације цркве воде најдубља словенска осећања. Мистерија је и заједничка судбина тела ова

два словенска религиозника. Непријатељ, тлачитељ нагие националне еГзистенције, предао /е оГњу тело творца нагие народне цркве, а у-урпатор чеигке дугие спалио је живо тело Јана Хуса. Тела су спаљена, али дуси осташе. Јан Хус је, не само Горостасна фигура чешкоГ народа, него гг опгитечовечанска. Ватра са ломаче Хусове осветљава путеве који воде Словене њиховој слави: то јг слава расе која ће раскинути све ланце што спутавају човека, њеГову дугиу, њеГову мисао. Хус беше титан, а титани не умиру. Има, може бити, периода када маса не осећа довољно потребу за пењање на висове. Тада изГледа да су титани насвагда мртви, алгг, чим се потреба вггсова живље јави, оживљавају г1 они. И, оживљенгг, жггве они у душама жггвих интензивније но што су живелгг док и телесно боравшие на овоме свету. И вапију да њихова мисао буде остварена. У наиге дане то је случај с Јаном Хусом. Словенски апостол, пророк и мученик постаје све вигие свечовек, и томе Хусу, коГа је Густав Аео Сајферт у својој опсежној студији о боГумилству увео у ред светских ресолуционара, томе чегиком гг нагием, словенском човеку диви се и Америчанин Аптон Синклер, проГлагиујући Га већггм од највећих заточника човечанства. Побуна Хусоеа на оно гито /е мрачно, то /е слућење будућности људскоГ рода. Треба и мора се веровати у духовније људско друштво. Духовније и боље. Данас /е свет много огрезао у новцу и у једној неискреној хуманости. Хус се дизао противу откупа Греха новцем и зато /е он оГњешг противник те неискрене, лажне хуманости која новцем, и често пута чак и малим новцем, жели да заГлади крупне грехе, и зато је Хус објављивач праве хуманостиНадхеројска је смрт Јана Хуса. Ли је у својој историји инквизиције описао. Ја ћу само потсетити вас на Главни момент. Кад су Хуса довели до ломаче и питали: да ли жели 'да се исповеди, он је одГоворио да пристаје, али замолио да се очисти простор око њега. То /е и учињено, и Хус /е остао упоран у своме уверењу. Оно, на шта бих желео да скренем вашу просвећену пажњу, то /е Хусово тражење чггстоГ простора, гиирггне. У, тако рећи, последњем часу, Хус /е био сам себи довољан. Он је желео своју гетсиманску самоћу. Светина му је сметала, а џелати не. Ломача чека, а Хус са својим џелатима пред ломачом. И онда се збило оно што би само Достојевски моГао изнети и објаснити. Христос је пред крстом и са крста праштао људима. Нггсу знали шта раде, а у својој егзалтацији словенског мучеништва Јан Хус пруж.а братски руку својим чуварима. Захвалач им /е што у душгг својој носи сву озареност своје Гетсиманске ноћи, осветљене ватром ко-