Opštinske novine

Музичка хроника:

Музичћи преглед

У кратком размаку, једно за другим, дале су своје уметничке концерте две београдске музичке школе: Музичка школа „Станковић" и Београдска музичка школа. Како Београд нема државну музичку институцију овога типа, то ове две школе, субвенциониране од државе, испуњавају ову празнину са похвалном озбиљношћу достојном пажње и одговорних фактора и београдске родитељске публике. Племенита утакмица и жеља за првенством карактеришу њихов рад. Опажа се да је рад у Београдској музичкој школи постављен на солидној академској основи док је музичка школа „Станковић" упутила свој рад у правцу модерних педагошких тенденција, које спроводи поуздано и сигурно. Музичка школа „Станковић" је свој концерт посветила синовима Јована Себастијана Баха, Београдска музичка школа исто тако је дала концерт посвећен старокласичарима. Запажено је да Београдска музичка школа негује музицирање у ансамблу и да специалну пажњу посвећује томе. Као вредности морам истаћи г-цу Милицу Стојановић ученицу музичке школе „Станковић" из класе г. проф. Хајека и г. Владимира Марковића ученика музичке школе у Београду из класе г. дир. Зорка. * И ове сезоне смо имали прилику да чујемо изврсни уметнички дуо оестара Марије и Олге Михајловић, Вече соната које су оне извеле 5 децембра у сали Коларчеве задужбине иде у ред најтипичнијих концерата у овој сезони. И програм, састављен са великом пажњом и са специалном тежњом за камерним музицирањем, и еами технички део извођења показују изванредно расположење за стил камерног музицирања, који је тако драг сестрама Михајловић. ГТочевши од Вивалдија па преко Бранса до Форе-а могли смо да осетимо дах искреног и одушевљеног заноса, сестара Михајловић, за техничку и музикалну садржину ових дела. Сигурна техника и топлина тона дају могућност г-ђи Марији Михајловић да створи широку и распевану кантилену, г-ђа Олга Михајловић својом прецизном сарадњом била је на потпуно уједначеној висини. Пре концерта је г. Нико Бартуловић књижевник у једном Кратком уводном предавању изнео ..своја опажања о односу публике према камерној музици. Предавач, иако не стручњак, запазио је добро тај однос и сведочио је о ставу наше музикалне публике према концертној дворани.

На четвртом музичком часу Коларчевог народног универзитета предавачи г. г. др. Војислав Ву^шовић и Јосип Славенски тумачили су идеје Алојза Хобе, творца четвртстепеног музичког звучања. Г. др. Вучковић је упознавао публику са теоријским и социалним значајем ове тонске спекулације, док је г. Славенски износио своје |искуство из области Балканског фолклора и давао објашњења за композиције Алојза Хобе. Није то први случај упознавања београдске публике са четвртстепевом музиком и теоријом. Пре више година г. др. Милоје Милојевић специалној анализи овог система посветио је једну студију у својој првој књизи „Студије и чланци"; затим у часопису „Музика" имали смо прилику да видимо нотографиран један моменат из опере „Матка" од Алојза Хобе; уз то и гудачки квартет Омар-Хиндемит је на једном свом концерту демонстрирао први квартет Хабин. Најзад морам споменути и чест случај да у пракси имамо прилике да чујемо четвртстепени музички фолклор од наших Борштама. Потреба за проширењем музичког система наишла је ради промена нових могућности музичког изражавања. Она није самоникла. Постоји читав историски развитак почев од Грка и оријенталских народа па преко новијих теоретичара а и практичара Штајна, Бузонија, Кемберга итд. до Алојза Хобе и његових присталица и ученика. Не желим да дајем дефинитивни суд о будућности система, иако знам да он заиста пружа нове изражајне могућности, које опет не искључују моћном и музикалном духу да ствара нова и оригинална дела и у полустепеном систему. Хоћу само да укажем на потребу култивирања слуха четвртстепеном музиком. Да се то постигне потребно је имати и инструменте који су конструисани специално у ову сврху. Грамофонске плоче су само погодно пропагандистичко средство али џе довољно и убедљиво. Коларчев народни универзитет има могућности а и намену да задовољи ову потребу. * Морам по дужности да региструјем два концерта страних уметника г. г. Корто-а и Хиша, које нисам могао чути због своје професионалне дужности. Г. Корто претставља највишу класу међу пианистима и стари је зналац Београда, док је г. Хиш први пут певао у Београду и стекао одмах симпатије и публике и критике.