Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 181

обиље примевдгне пластике у сребру и злату, као и ванредна збирка старог новца, сада распоређена по одајама у којима се иалазе објекти из истог доба у коме је новац кован. У партеру ое налазе и примерци наше средшевековне уметности м^ђу којима је изложено и чувено Мирослављево јеванђеље. Први епрат је посвећен историји Србије у деветнајестом веку. Ту су смештени портрети и разне заоставштине великих људи из првог и другог устанка, као и свих оних који су у деветнајестом веку изграђивали Краљевину Србију. На истом су спрату и сви крунски знаци покојног Краља Петра Ослободиоца, као и Вукова соба. На првом су спрату и радови преЗначај Музеја Дан отварања Музеја Кнеза Павла у ранијем „Новом двору" — 18-1-1936 год. — био је и остаће један знаменити датум у историји наше културе, као и у историји наше престонице. Добили смо, најзад, један музеј европског стила, у коме су са љубављу, отменим уку|сом и у једном до сада још невиђеном обиљу сабрани споменици и сведочанства наше историје и наше културе, један прави репрезентативни музеј наше земље који, у једном угледном, богатом и разноликом низу уметничких дела и историјских старина, пружа једну веома живу и импозантну слику, евокацију вековног културног и уметничвог-стваралачког подвига наше нације, као и њених разних претеча из античког, па све до преисторијског, односно, преисторијских доба — чији нам тмури остатци предочавају, или барем наговештавају, оне древне темеље, на војима је после, касније, наш народ узео да гради даље. Почињући од ваза и оруђа полеонтолошиог доба, па све до радова наших денашњих ликовних уметника и њихових иностраних колега, сакупљени су ту с'ви сачувани значајнији споменици наше културе, тако да, пролазећи кроз три боја музеја, ми пролазимо идејно и визуелно кроз огромно раздобље од две-три хиљаде година и добијамо једну веома привлачну и поучну слику о стваралачкој делатности, прегнућима и постигнућима целе те епохе. Разуме се да је та слика врло синтетична и збијена, дата — већ према ономе што се могло сачувати и спасти из буре и лома векова само у главним лотезима и етапама, међу којима зјапе, често, крупне лакуне и скокови; ипак, и крај све те сведености и фрагментарности, не губи се, не ишчезава идејна нит историјског континуитета: присутно сугерира често са пуном ефикасношћу отсутно, вестало, изгубљено — и понегде нам један једини срећно сачувани споменик означава и расветљује читаву једну епоху која би иначе, у оскудици других докумената, остала за нас у тами. То смо — прошавши, по хронолошком реду, прво кроз веома знатну преисторијску збирку, а затим кроз богате и импозантне дворане стобиских антика — имали прилике да осетимо најјасније баш у одељењу наших средњевековних старина. Ових, на жалост, немамо много; — па ипак! — ту је оно дивно Миросављево еванђеље (најзад приступачно и широкој публици!), ту је недавно пронађени Призренски кодекс (најстарији препис Душановог законива) — сјајна, славна сведочанства доба Немањића;

чанских сликара, као и о,них сликара који су били најјактивнији пре рата. На другом спрату је смештева наша и страна савремена уметност т. ј. све оно што је сада успе [шнО' прикупљено и смештено у музеју Кнеза Павла и у конаку Кнегиње Љубице. Овим новим музејом Кнеза Павла Б. ограђани су добили неш(го чиме се могу збиља поносити, јер је нови музеј и по своме уређењу и по своме бога|Тству достојан и већих и богатијих градова но што је наша престоница. Сава Поповић Кнеза Павла ту су два уметнички израђена звона деспота Ђурђа Браниовића, ту су разни новци, монете и накити наших старих краљева, царева и деспота, драгоцене иконе из Хилендара и других наших манастира што нам дају један сугестиван наговештај и живи појам о суштини и вредности наше минуле, затрпане средњсрековне културе.

Из Музеја Кнеза-Намесника Павла На првом спрату улазим!о већ у новије доба наше уметничке и националне историје. Ту су наши сликари из осамнаестог и почетка де;ветнаестог века, ту је „Соба Вука Караџића" са бројним интересантним портретима, документима и домаћим предметима великана као и радовима његове ћерке Мине; ту је импозантна дворана Вожда Карађорђа, са оним његовим одличним портретом од Кнежевића, његовим оружјем, оделом, накитом и разним другим успоменама, исто као и портретима његове породице, његових наследника, целе његове династије; ту је, одмах крај Карађорђа, и у исто тако достојанственој презентацијч, и дворана Кнеза Милоша Обреновића, са мноштвом упечатљивил портрета и успомена његових и његове династије; ту је, даље, пространа дворана „Крунисања Душановог" од Павла Јовановића где је изложена и једна од најдратоценијих реликвија наше новије историје: Круна, плашт, жезло и јабува блаженопочившег Краља Петра Првог Ослободитеља. У осталим одељењима наставља се галерија наших старијих сликара — Алексић, Катарина Ивановић,