Opštinske novine

Стр. 182

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Новак Радонић, Константин Даниел, Ђура Јакшић, Стева Тодоровић, Ђока Крстић итд. — Све до савреисних, до конца прошлога вска, па и готово до рата. Цео други спрат, најзад, заузима нарочита творевина Њ. Кр. Вис. Кнеза Намесника: угледна и богата галерија наших и страних савремених ликовних уметника. Одмах у пространом вестибилу постављени су, ефектно, најбољи, најснажнији радови Ивана Мештровића: кипови за Видовдански храм и из Косовске епопеје, а са њима и иаоклико изврсних скулптура Томе Росандића и других нашшх модерних вајара. У многобројним светлим дворанама смештена су после са зналачким укусом пробране колекције нашјих и страних сликара које би — вреди ту нарочито истаћи францунску збирку — могле да служе на дику и понос ма којој великој европској галерији. Цео Музеј Кнеза Павла чини један веома дубон и изненадно угодан утисак — и многи посетиоци запитаће се задивљени: како и када брзо је то све створено, дочарано? — Има ту, стварно, много чега што је сворашње и ново: стобисве ископине које нам васкрсавају читаву једну културу, исто као и она дивна галерија савремене уметности чијим је стваран>ем Њ.

Кр. Вис. Кнез Намеснин уигао у ред наших највећих националних мецена — јесу збиља тековине, реализације малобројних последњих година, дакле нове ствари; али све оно што је смештено у првом спрату, а помало и Т" приземљу, цео онај наш стари „уметничко-историјски музеј" датира још из предратног доба, делом већ из једне, релативно, прилично измакле прошлости (да споменемо, примера ради, само нумизматичку збирку Лукијана Мушицког). Па ипак, сада, пласиране овако у господственим просторијама Новог двора, и те ствари имају за нас неку чар новости и невиђенога, али нам се оне барем, свакако, чине ту ефектније, интересантније и лепше но некада. Откуда тај утисак? — Ствар је просто у томе да је Јузеалним предметима неминовно потребна сходна пре* зентација и достојан оквир, — а тога они, код нас, све до скора још, нису имали. Смештен у незгодним, неприступачним, немогућним локалима, стално неуређен или у неком тобожњем „преуређивању", наш стари „уметничко-историјски музеј" као и да није постојао; сем стручњака и неколиких нарочито радозналих љубитеља стварно нико и није водио рачуна о њему, нити знао чега све има у ње;твим орманима и витринама. Племенита одлука Блаженопочившег Витешког Краља Александра Првог Ујединитеља којом је, кратко пре своје трагичне смрти, дао нашем музеју један достојан дом, учинила је крај тој невољи, ослободила је наше драгоцене националне старине из њиховог туробног заточења, тако да нам се оне, данас, постављене како треба, указују озарене је!дним свечаним новим блеском значајности и лепоте. Тако је стварно тек у овом новом, преуређеном и комплетираном Музеју Кнеза Павла добила наша престоница, а са њоме и цела наша Отаџбина, свој прави национални музеј — чије свечано отварајње, услед тога, претставља један првостепени културни догађај иако за нашу престоницу, та,ко и за целу нацију и државу. Добили смо један музеј, у коме ће наш свет налазити племените разоноде, уживања, поуке и патриотског потстрека, а странци једну упечатљиву репрезентативну претставу ваше националне историје и културе. Београд, специјално, добио је у њему један импозантан нови украс, једну сјајну нову атракцију за нашу земљу Као и за иностранство. Јер данас, одиста, и ради самог Музеја Кнеза Павла већ вреди посетити Београд. То је једна велика позитива, једна крупна тековина, за коју њен одушевљени покретач и врховни покровитељ, Њ. Кр. Вис. Кнез Намесник има права на општу најтоплију захвалност, Искрено наше признање припада директору Музеја Кнеза Павла, г. Милдну Кашанину који је са великом љубављу, супериорним разумевањем и одабраним уметничким укусом уредио тај сјајни нови дом наше културе. Пример г. Кашанина показује, уосталом, најлепше и најјасније шта може да спроведе једна млађа културна снага постављена на своје место, и шта би се, применом аналогних еиергија :и мера, могло постићи у другим пољима и ресорима нашег културног живота, у разним другим нашим културним установама које данас, на жалост, већином, чаме још под оловним притиеком једне задрте и јалове геронтократије. Нека срећна обнова и проширење Музеја Кнеза Павла буду знак и стваралачки потстрек и за један радостан нови узлет целог духовног живота наше престонице — који се може регенерисати само у знаку младости и једног озбиљног, поштеног и широкогрудог хотења! Тодор Манојловић.

Из музеја Кнеза - Намесника Павла