Opštinske novine

Стр. 144

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

потреба опорезивања такозване земљишне ренте, сматра да је то врло крупан проблем )и да је таква норма противна принципима на којима почива данашње друштво. Закон о градским општинама тачно је прецизирао изворе градских прихода и у њему "ре нигде не помиње порез на приход. Због тога мера коју Општина намерава овде да спроведе нијс ништа друго него једно на закону неосновано насртање на начело приватне сопствености. Доктрина о земљишној ренти која се заступа у експозеу, имала би се да примени само на ужи центар Београда. Г. Николајевић је у начелу против такве доктрине, и ако би она требала да се рримени онда је г. Николајевић зато да се она примени подједнако за све крајеве Београда, а не само на ужи центар у коме седе најефикаснији носиоци данашњег друштвеног система, коме ово Градско веће мора безусловно да служи. Г. Николајевић је затим говорио о социјалној политици Општине и изнео да сретства која су предвиђена за социјалну акцију нису довољна. Говорећи о акцији зимске помоћи г. Николајевић је тражио да Општина приђе једном ширем решењу социјалне беде у Београду. Друштво има дужност да диже оне који су незаслужно пали у беду. Један социјални прирез, који би прогресивно опорезивао све имућне грађане допринео би врло много да Београд као и многи други културни градови реши питање социјалне беде коднас на начин који не вређа људско достојанство. Изјављује да ће гласати за буџет, ако се изостави питање о ужем реону и ак ( о се усвоји социјални прирез. У противном неће гласати за буџет. Већник г. др. Милорад Станојевић, сматрам да је израђени буџет приближна слика финансиског стања београдских грађана. Приходи су рђаво распоређени. Извори за њихово притицање су недовољни, тако да се било путем измене садашњег финансиског законодавства било другим путем морају проналазити нови извори. Финансиска политика Општине застарила је и захтева корените рзформе. Трошарина која чини стуб општинских финансија одавно је престарео облик прихода. Говорећи о земљишној ренти г. Станојевић је изнео да је од увек био аато да се опореже повишење вредности земљишта, које долази без учешћа рада и капитала. Опорезивањем мртвог капитала изграђени су готово сви градови у Немачкој. Буџет је технички добро израђен јасан, прегледан и прецизан. Да би се оствариле цифре предвиђених прихода треба обратити нарочиту пажњу на финансијску администрацију, а специјално на рад трошаринских органа, и реформу трошаринске службе. Изјав-

љује да је незадовољан персоналном политиком која је вођена у току године и да у том погледу треба завести више реда и поћи једним здравијим путем. Персоналну политику треба водити тако да она буде у складу са комуналном делатношћу Београдске општине. Г. Станојевић је затим говорио о станбеној беди београдских грађана и пледира зато да Општина помогне изградњу малих станова уступањем својих терена, као што је то урадила Немачка. Стварањем здравих станова и станбених услова добиће се здрав подмладак који ће моћи да брани своју отаџбину. Изијављује да ће гласати за буџет. Већник г. Павле Кара-Радовановић износи да је ово први пут да он није биран за члана буџетске комисије. То тумачи тиме што је од првог дана доласка ове општинске управе сматран као опозиционар. Прелазећи на излагање о буџету, изнео је сумњу да ће буџет бити остварен онако како је предвиђен, у толико пре, што се код садашњег буџета на многим местима показало знатно подбацивање. Реформе које су преузете у саобраћајној политици Општиненису дале жељене резултате, јер је лично констатовао да су приходи Општине после тих реформи знатно пали. Београд је по своме ванредном положају предистиниран да иостане велики трговачки и привредни центар државе. Говорећи о односу Београдске општине према држави г. Кара-Радовановић је апеловао на сарадњу Београда са државом и тражио да се Београд ослободи свих оних обавеза које су му наметнуте од стране државе, а које не подноси ни један други град. Изн јашњава се против завођења нових приреза, пошто су оптерећења грађана таква да их они једва сносе. Завођење разних такса и дажбина отерало је пословни свет из Београда у друга места где су услови за ,рад били повољнији. Говорећи о проширењу беградског атара г. Кара-Радовановић је изнео да је то било учињено ради стварања услова за развитак индустрије у Београду. Била је идеја да се на слободним теренима око Београда подигну индустријска предузећа. Изнео је потребу оснивања сточних и житних тржишта која би оживела привреду Београда. Општина са своје стране треба да приступи подизању станова за општинске службенике. Тиме би решила станбено питање својих службеника, а јавним радовима на изградњи станова смањила би незапосленост. Чини приговор што је Земун засебно предвиђен у буџету кад он чини целину са београдском општином. Земунски одељак требало би претворити у једну дирекцију. Слободне терене који се налазе на земунској страни треба сачувати и при располагању са том имовином треба бити врло обазрив. Једном смишљеном комуналном политиком у том правцу дало би