Opštinske novine

Слободан Ж. Бидаковић, шеф Одел>ћа за штампу, туризам и културну пропаганду Г. п. г. Б,

Предлози за измену и допуну Закона о градским општииама

„Савез градова Краљевине Југославије, као врховни комунални форум, на свима својим Конгресима, а нарочито на овоГодишњем, истакао је потребу, да се Зањон о градским оЕштинама измени и дошршма саобрази животним потребама градскихопштина, духу времена и високим циљевима (националним, екочомсКим, социјалним и културним) јуГословенских Градова. Краљевска влада преко своГ ресорног министра унутрашњих послова Господина др- Антуна Корошца са једним великим државничким смислом прихватила је у начелу молбе јуГословенских Градова и одлучила узети у расматрање измене и допуне Закона о градским општинама. Краљевска влада је приликом буџетске дебате обавестила Народну скупгитину и Сенат о припреманом пројекту за измеиу овоГ закона, нарочито њеГовоГ политичкоизборноГ дела. Ту одличну намеру Краљевске владе поздравили су јуГословенски Градови■ Како је обо питање и сувшие важно за све наше Градове и њихов даљи просперитет,тоУређивачки одбор 1 „БеоГрадских општинских новина" овим чланком уредника часописа г . Слободана Видаковића отвара свестрану анкету, односно дискусију по овоме предмету. Уређивачки одбор с разлоГом очекује, да ће се већници БеоГрада и друГих јуГословенских Градова, и наши политичдри, и правници, и уопште сви наши јавни и комунални радници озбиљно позабавити овим питањима. Уређивачки одбор ће радо уступити ступце стручноГ часописа Престонице сваком озбиљном и добронамерном мишљењу по овом проблему, који засеца у све интересе Градских општина и наше Државе!" Уређивачки одбор, Секција градског већа за штампу и културну пропаганду (Са седнице од 24-111-1936 год) Неможе се порећи да данашњи Закон о градским општинама не претставља један корак више у унификацији нашег комуналног за-

конодавства. Свако одрицање било би проста демагогија, која нема, нити може имати икакве везе са научним испитивањима. Место неколико обласних закона о општинама и градовима, преосталих из законодавстава ранијих, туђинских држава, и једне непрегледне масе специјалних реглмана, дошао је унифицирани закон за све градове Југославије; место хаоса од разних поступака, идеологија и гледишта — дошао је један ред, једно законско схватање, једно доследно спроведено гледиште за нормирање основних комуналних манифестација. Унификација закона — уколико се тиче Југославије као целине — добра је сама по себи. Она је несумњив знак прогреса и безуслован постулат за наше даље културно и национално развиће. То важи као правило и онда када би унификациони закон био у ствари непотпун и несоцијалан у многим својим одредбама, делом и заостао у слободоумљу иза појединих од укинутих партикуларних закона, као што је то случај баш са овим Законом о градским општинама. Јединство Државе постиже се кроз све облике животних изражаја. Не може се рећи који је пут бржи и ефикаснији. И унификација законодавства је један од тих путева, који утичу на стварање југословенске психе. Са тога гледишта посматран Закон о градским општинама дао је несумњиве резултате. Међутим, кад се апстрахује значајна национална улога унификације законодавства уопште, и један овакав закон посматра само са чисто комуналног и административно-правног гледишта — онда се садашњем Закону о градским општинама могу и морају да учине многе и многе оправдане примедбе. Закони се не пишу за годину-две дана. Они и у Југославији, и у некадашњој Србији, и ако нису никада имали метусалемски живот, као у Енглеској, ипак су трајали дуже од једне календарске године. Зато је и овај садашњи Закон о градским општинама требало добро и свестрано простудирати још у његовом пројекту. Да је то урађено ми не би дочекали да се већ после годину и по дана од његовог ступања у живот осете толике струје, које оправдано траже његове делимичне измене и