Opštinske novine

Стр. 192

ВЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

допуне, па чак и доношење читавих нових одељака, којих у важећем Закону уопште нема, а многи градови, што је по ауторитет овог закона најгоре, траже његово укидање у целини и израду сасвим новог законског пројекта на једној савременијој основи. Да су меродавни кругови хтели да у своје време, пре доношења овог Закона, приступе некој врсти стручног плебисцита кроз широке анкете Савеза градова, градских управа, правничких и службеничких корпорација, и комуналних стручњака, — многе непотребне, штетне и конзервативне одредбе не би се увукле у Закон, а многе добре не би и данас чекале на улазак у претсобљу његовом. Свуда, у целом свету, преживели су бирократски матоди стварања захонсхих пројеката. И ако ми нисмз корлоративна држава, ипак стручне, професионалне, и сталешке корпорације претстављају један благотворан извор за законодавни рад и градиво, као и критичко тело за оцзну већ израђених пројеката. Уз њих постоје за комунално законодавство још два важна форума: Савез градова Краљевине Југославије, та највиша комунална институција, и висока стручна удружења како комуналних службеника, тако и правника, инжењера, општинских лекара итд. Апел на културне обавезе и сарадњу ових стручних корпорација увек би уродио добрим плодом и оне би дале свој суд о свима законским пројектима, а он би заиста претстављао здраву базу за даљи рад одређених стручних комисија централне управе и парламента. Наша је доскорашња пракса у основи сасвим друкчија. Преко најбољих и најстудиознијих предлога и примедаба стручних корпорација прелазило се са неразумљивом равнодушношћу, а израда законских пројеката скривала се, од очију „профаних", у четири зида неке канцеларије скупштинског одбора, створеног асЈ ћос и често од људи који дотле са комуналном политиком и животом градских општина ничега заједничког нису имали. Или би једна комисија, чиновничка или парламентарна, узимала неколико страних закона и нзшто прикупљеног, у већини скученог материјала, и на тим слазикЗ .темељима изр.ађивала законске пројекте. И док парламзнтарни одбор у већини случајева ради лајички и несистематично, дотле чиновнички стручњаци често раде по једном скроз погрешном схватању, да је њихоза респективна област најважнија међу свима животним манифестацијама нашег народног социјалног и државног живота! (Отуда сз на пр. могло да догоди да је у првом Закону о лову убиство јелена било оквалификовано као претежак злочин. Поред осетне казне, ловац, ако је чиновник, губио је за свагда право на државну и самоуправну службу. Рехабилитација, која је законски могућа и за злочинца који убије човека, билајеискљученазаубиство — је-

лена! Сви наши специјални закони другостепеног значаја пуни су оваквих аномалија!). Међутим, мора се признати, да је Закон о градским општинама један уистини од најважнијих закона у држави. Општине су темељи државе и врло значајне административне јединице. На њима, као на гранитним темељима, диже се палата државе. Ако су општине добро организоване — и држава је добро сазидана. Ако су општински органи исправни и добри а они су најближи широким народним масама — онда је народ задовољан државом и духовно оспособљен за највећи социјалан, економски и културни просперитет... Иницијатива за припрему и израду свију потребних корекција Закона о градским општинама потекла је од Савеза југословенских градова, дакле од најмеродавнијег и најстручнијег комуналног форума у нашој држави. Савез градова, који је благовремено осетио све празнине овога Закона, сам га је узео у најобјективнију студију и израдио низ одлично аргументисаних предлога за његове измене и допуне. Тај свој елаборат, Главни секретаријат Савеза градова разаслао је свима градским општинама и од већине добио прецизне одговоре, уз приличан број нових предлога за корекцију закона, предлога који су уистини били плод најнепосреднијих искустава у примени тога Закона. Сав тај материјал, који је од управе Савеза градова одлично сређен, а од специјалног одбора* на Сушачком конгресу Савеза градова кондензован у конкретизираним предлозима, претстављаће за будућу измену Закона о градским општинама одличну базу, да се нове допуне израде у духу здравих тежњи праве самоуправе и реалних потреба наших градова. I ! Ми ћемо овде, у тесном оквиру једне мале студије, чији је једини циљ да пропагираи помогне да се на дневни ред што хитније стави измена Закона о градским општинама, подвући све те савезне предлоге, односно примедбе на важећи Закон о градским општинама, а уз њих ћемо изнети низ предлога наших градова појединачно, (увек наводећи име града) као и низ наших личних запажања и опасака, те ћемо на тај начин добити ј.здну бар колико толико пластичнију целину свега онога што би се у нове законскз измене имало унети као минималчо■ Елаборат Савеза градова о предложеним корекцијама и допунама Закона о градским оп* Тиие одбору четворице, у који су бшга изабрани г.г. др. Емии Богдаповлћ (зигреб), ('лободан Ж. Видаковић (Веоград), проф. др. Еуген Јаред (Љубљана) и Фр. Малчак (Еарловац), предати еу како одлични предлози управе Савеза градова, тако и предлози градова појединачно. Одбор је на својим седнииама дефинитивно формулисао савезне предлоге за измену и допуну Закона о градским оиштинама, које је предлоге Ковгрес Савеза градова усвојио. ЈМи ћемо те предлоге текстуелно цитирати у овој малој расправц, у којој објављујемо и мишљења наших градова ноЈединачно, на основу анкета, ко|е је 1934 год. организовала београдска Канцеларија Савеза градова а 19сј5 год. Генерални секретаријат истог (Јавеза ив Загреба.